Milinko Bujišić U planisnkom selu Krivolak, jednom od najzabačenijih sela na zapadnom Balkanu, održan je juče, po hitnom postupku, zbor građana o aktuelno političkoj situaciji u selu i u svetu. Zboru, koji je održan na jednom proplanku (selo nema ni školu, ni zadružni dom) su prisustvali svi građani, svih uzrasta, od 70 do 90 godina, odnosno njih dvadesetak, što je veliki broj za svako planinsko selo. Da bi obezbedili konsenzus i pun legitimitet skupa, kao i polnu zastupljenost, meštani su dovezli na volovskim kolima i jednu teško pokretljivu babu, koja je aktivno učestvovala u radu.
Ni najstariji stanovnici ovog siromašnog sela ne pamte kad je poslednji put održan jedan ovako važan skup, a prisustvo svih govorilo je o važnosti trenutka u kome su se građani okupili.
Nije bilo ni dnevnog reda, ni uvodničara, već je svako govorio ono što mu je na duši, tako da je ceo zbor imao karakter spontanosti, kako se to već dešava u svim teškim vremenima. Uglavnom se govorilo o značaju sela u razvoju civilizacije i o strateškom položaju koji niko ne može da zaobiđe. Po ko zna koji put je ponovljeno kako njihovo selo spaja sever i jug, Istok i Zapad, nebo i zemlju i da preko njega prolaze svi putevi. Doduše, niko ovde nikada puta nije video, ali zna se da tuda prolaze.
Govorilo se i o tome da je iz njihovih šuma ogrevnim drvetom snabdevana cela Evropa, a da se iz njihovih štala i sa njihovih njiva taj isti kontinent hranio i još hrani. Bilo je reči i o zaslugama sela u sprečavanju prodora silnih vojski sa istoka prema zapadu i obrnuto, pri čemu su prisutni sebi pripisali zasluge što danas ceo svet ne klanja, ili što se ne krsti. Dosta diskusija je posvećeno i aktuelnoj političkoj situaciji u našoj zemlji i uglavnom su to bile pohvale aktuelnoj vlasti. Svi su imali razumevanje za činjenicu što ona ništa ni na jednom polju ne može da uradi.
Na kraju zbora izabrana je radna grupa, koja se povukla u obližnju šumu da na osnovu diskusija sačini zaključke. Isti su bez ijedne primedbe usvojeni.
Zaključci su dostavljeni Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji, našoj državi i seoskoj arhivi u formiranju.
Evo zaključaka koji imaju obavezujući karakter:
1. Da se hitno formira vlada nacionalnog spasa na čelu sa predsednikom. Jer, proleće je iznenada došlo, seoski radovi treba da počnu, a vlade nema.
2. Da se upozore Ujedinjene nacije, čiji smo mi osnivači, da ne smeju dozvoliti promenu granica nigde u svetu, pa ni kod nas.
3. Da se zabrani NATO trupama da koriste naše seoske puteve, kao i vazdušni prostor iznad našeg sela. U suprotnom, proći će kao što su prolazili svi koji su hteli da prođu na silu.
4. Da se gospodinu Martiju Ahtisariju trajno zabrani ulazak u naše selo, a u suprotnom, biće priveden pravdi ili proteran u zemlju iz koje je pobegao, ako takav čovek uopšte i ima svoju zemlju.
5. Da se pripreti Evropskoj uniji da mi u nju nikada nećemo ući ako nastavi sa uslovljavanjem.
6. Da se hitno, i bez pogovora, prekine rat u Iraku i da se sve vojske vrate u svoje kasarne.
Na kraju je bilo kritike i na sopstveni račun. Rečeno je da se ne bi desilo sve ovo što se desilo da su se ranije sastajali i ozbiljnije se bavili aktuelnom situacijom, a ne samo radili i gledali svoja posla.