Vlada nije u službi građana već SNS

… više je nego jasan nagoveštaj da ćemo sledeće godine imati vanredne republičke izbore, na kojima SNS želi da ostvari još dominantniji uticaj, ne samo u parlamentu nego i u svim segmentima društva. Inače, ovaj recept se pokazao veoma uspešnim na prethodnim parlamentarnim, predsedničkim izborima i izborima u Beogradu, kada je vladajuća koalicija uveliko isticala podatak da su Zakonom o privremenom smanjenju penzija one umanjene samo onima čija su mesečna primanja veća od 25.000 dinara, a takvih je bilo oko 40 posto, dok većini, od oko 60 posto, to nije učinjeno. Novi podzakonski akt prevashodno nema za cilj popravljanje materijalnog i socijalnog položaja najugroženijim penzionerima, već neracionalno trošenje budžetskih sredstava za predizborno pridobijanje još više glasova za stranku Aleksandra Vučića. Ako bi se taj dodatak penzionerima delio po osnovu opštih uslova za priznavanje prava na novčanu socijalnu pomoć, koji su predviđeni članom 82 Zakona o socijalnoj zaštiti, što je jedino moguće a da bude zakonito, onda znatan broj njih ne bi mogao da ga ostvari, jer su njime predviđeni imovinski i dugi uslovi za ostvarivanje prava na ovu pomoć: da nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara; ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona; ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi mu bila utvrđena po ovom zakonu u momentu podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć; ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Međutim, Vlada RS, koja se na svom sajtu deklariše da je u „službi građana“, donošenjem ove uredbe potvrdila je da je u službi SNS, odnosno Aleksandra Vučića, koji je još u maju ove godine najavio ukidanje Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija i najveće povećanje za one sa najnižim penzijama: „Za najsiromašnije penzionere predviđeno je dodatno povećanje za pet odsto, čime će povećanje za njih u odnosu na 2014. godinu biti između 10,4 i 13,3 odsto“, rekao je Vučić. Uzaludna su bila upozorenja stručnjaka, a posebno iz Fiskalnog saveta, kao što je Nikole Altiparmakova, člana ovog saveta, na predstavljanju dokumenta „Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i preporuke za budžet 2019“, u oktobru ove godine: „Umesto da se u 2019. godine svima penzije usklade redovno prema formuli, za dva i po posto, doneta je očigledno politička odluka da se penzionerima sa primanjima ispod 32.000 dinara povećaju penzije za pet procenata, a da se onima preko tog iznosa primanja ne povećaju“, „izmene penzijskog zakona urušavaju sisteme penzijskog osiguranja koji postoji decenijama i generacijama i potencijalno mogu biti pravno osporene“, „na taj način se podriva predvidivost i integritet sistema penzijskog osiguranja, koji pretpostavlja čvrstu vezu između iznosa uplaćenih doprinosa tokom radnog veka i visine penzije“.

Politički razlozi, uvijeni u populističku oblandu, brigu za najsiromašnije penzionere, koji za „revanš“ treba da SNS obezbede oko 1,3 miliona sigurnih glasova na eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima i „otkačinjanje pratećih koalicionih satelita“ (PUPS-a, SDPS i dr.) bili su jači od pozivanja na zakonitost. To se potvrdilo i u „probnom balonu“ na nedavnim lokalnim izborima u četiri opštine (Lučanima, Kuli, Doljevcu i Kladovu), kada se Vučić pohvalio da je SNS dobio više glasova nego na predsedničkim izborima. Ako se tome doda i više puta ponovljena izjava Rasima LJajića, predsednika SDPS i potpredsednika Vlade RS, u kojoj je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija (koji je nakon višemesečnih optužbi Vojislava Šešelja „da je glavni vođa jednog od najjačih narko-kartela na području Srbije“ i izostanka „odbrane“ od čelnih ljudi iz SNS) da bez obzira na to da li će biti parlamentarnih izbora ili rekonstrukcije Vlade, on u oba slučaja neće biti više ministar i da je to njegova definitivna odluka, onda je ovakav politički scenario predizbornog obezbeđivanja parlamentarne većine, u kojoj će biti više fotelja za naprednjake, sasvim očekivan.

Inače, pri donošenju ove uredbe Vučić i SNS su pažljivo odmerili obrazovnu i socijalnu strukturu penzionera, kojima je dodeljeno ono što ne bi mogli da dobiju ni u jednoj državi EU, na čije standarde i vrednosti hoćemo da se ugledamo i usvojimo, i za koje je Ana Brnabić, predsednica Vlade RS, govoreći pre dva dana u Centru za evropske studije u Briselu, istakla: „Kada se pridružite EU, građani to moraju da proslave ne zato što ste postali jedna nova zemlja članica, već zato što osećate da ste deo familije kojoj pripadate po principima, standardima, vrednostima.“ A ti principi, standardi i vrednosti ne važe za onih oko 400.000 penzionera sa primanjima preko vladine uredbe, jer ne podležu dodatku na mesečnu penziju, iako je znatan broj njih po ukupnom materijalnom i socijalnom statusu ugroženiji od onih kojima je on nezakonito dodeljen. Oni su diskriminisani od strane države jer, iako su više izdvajali za sadašnje penzije, one im se procentualno povećavaju u manjem iznosu nego onima koji su manje izdvajali. A razlog je surov – oni nisu ciljna grupa na koje vlast računa na izborima, iako su nizom pogrešnih odluka nosioca političke moći u proteklih oko 30 godina skliznuli od nekadašnje srednje klase ka siromaštvu, ali su sa kritičkim mišljenjem, koji im jedino niko ne može oduzeti i koje se sve više čuje na uličnim protestima u Beogradu.

Autor je diplomirani politikolog