Prilog koji ste najavili na prvoj strani (Danas, 24-25. januara) ne bi predstavljao ništa neobično, pogotovu u nedostatku atraktivnijih naslova, da u njemu nije navedeno niz neistina kojima se pokušava dezavuisati pre svega Zakon o javnim nabavkama, a onda ponovo uvesti „dogovornu ekonomiju“ Kardeljevog tipa! Očekivao sam da reaguje neko od pozvanijih:
Ministarstvo finansija, Uprava za javne nabavke, Ministarstvo ekonomije … Kako reakcije nema, uzeo sam slobodu da kao zainteresovan i involviran u plasman i proizvodnju školskog nameštaja prozborim neku o svemu navedenom.
Prvo: po kom članu Zakona o javnim nabavkama se ministarstva prosvete i pravde dogovaraju o proizvodnji i prodaji 30.000 klupa i stolica? Mogu li se i ostala ministarstva tako dogovarati? Gde to Zakon o javnim nabavkama propisuje sklapanje ovakvih vrsta ugovora?
Drugo: cena klupe od 3.500,00 dinara i cena stolice od 1.500,00 (o toj ceni se dogovaraju) značajno je iznad tržišne cene (uzgred rečeno, firma autora ovih redova upravo oprema tri nove škole u Beogradu. Tamo su klupe i stolice prodate po znatno nižoj ceni (klupa 2.450,00, stolica 1.100,00 dinara), ali nije bilo dogovora, većje posao dobijen na javnom konkursu!
Treće: smešno je i pričati o kvalitetu školskog nameštaja „koji ne zaostaje za evropskim“ i to od proizvođača iz zatvora koji desetak i više godina nisu proizveli ni prodali nijednu školsku klupu.
Četvrto: Preporod iz Požarevca jeste nekad (70-ih i 80-ih) proizvodio klupe i stolice, ali ni tada posao nije dobijao dogovorom preko ministarstava, nego je sa svojim proizvodima konkurisao na tadašnjem tržištu (a bio je povoljniji, jer je imao besplatnu radnu snagu).
Peto: naravno da je ideja o resocijalizaciji osuđenih kroz rad dobra (pronalazak tople vode!), ali ona ne može biti nauštrb drugih učesnika na tržištu.
Šesto: kako to da „postupak raspisivanja i realizacija tendera uzima mnogo vremena i njihova česta pratilja je priča o korupciji“, a da dogovor dva državna subjekta sve to isključuje? Pa neće biti, pre je obrnuto!
„Dogovori“ su prava prilika za korupciju, a javni konkurs, dobra dokumentacija i precizna merila istu gotovo eliminišu. Druga je stvar trapavost i neznanje ili loša namera, zbog kojih najčešće propadaju tenderi.
I na kraju, još jednom se pitam šta je tačno gospodin Trninić, pomoćnik ministra prosvete, želeo da postigne pomenutom informacijom koju je dao medijima: da se pohvali da Ministarstvo nešto radi u vezi s učeničkim standardom, da brine o resocijalizaciji zatvorenika ili da pusti probni balon i vidi kako reaguje javnost na urušavanje već dostignutih standarda kada su u pitanju javne državne nabavke?
Autor je direktor firme koja se bavi proizvodnjom školskog nameštaja i opremanjem škola
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
