Živela jednom jedna koza. Kakva koza? Obična srpska koza, bela, lepa i rodoljubiva.
Imala je sedam jarića. Malih, slatkih i beskrajno naivnih, kakvi su uostalom svi jarići na svetu.
Svakoga dana koza je odlazila da brsti i pije vode sa potoka da bi imala dovoljno mleka da nahrani svoju dečicu.
Problem je što se svakoga dana vraćala sve kasnije jer su neki ljudi posekli sve drveće i stavili potočiće u cevi, pa je morala da putuje daleko, daleko do hrane i vode.
Nekad bi razmišljala: „Jednoga dana ću ostaviti sve ovo i otići sa svojim jarićima u Alpe, ovo je život nedostojan jedne koze koja drži do sebe.“
Onda bi se vratila kući, pogledala svoje jariće kako se igraju na zelenoj travi doma njenog i bilo joj je žao da ih odvaja od rodne grude.
NJihov mir nije dugo trajao. Pojavio se u njihovom kraju mlad vuk, skoro vučić. Prepreden, željan mladog, jarećeg mesa.
Lukav, nije birao sredstva da napuni i prepuni svoj želudac koji je vremenom bivao sve veći i veći. Vuk je postao nezajažljiv.
Majka koza je odlazila na ispašu sa strepnjom.
Govorila je jarićima:
„Ne otvarajte nikom vrata. Ma šta pričao, ma šta obećavao!“
„Dobro mama!“
Samo što je koza zamakla iza prve fontane neko pokuca na vrata.
„Ko je?“, upitaše jarići.
„Ja sam čika Bora, došao sam da vam sviram.“
„Super! Volimo čika Boru, posebno album koza nostra!“
Naivni jarići otvoriše vrata, vuk ugrabi dvoje i pobeže.
Koza se vratila i zatekla pet jarića kako jecaju.
Plakala je i ona i molila decu da budu oprezna, da ne dožive sudbinu svoje braće.
Čim je svanulo i koza otišla na vratima se začulo zvono.
„Ko je?“
„Ja sam iz turističke agencije. Nosim vaučere za letovanje u Sopotu.“
„Nisi, ti si zli vuk! Ko još letuje u Sopotu?“
„Kakav vuk? Ja sam Pera iz agencije, sve koze letuju u Sopotu, tamo je trava najzelenija, grane pune ukusnog lišća, a hladna voda žubori svud naokolo.“
Jarići se polakome i otvore vrata.
Vuk zgrabi i odnese još dvoje.
Malo je reći da je koza bila očajna.
Ovoga puta je stavila katanac na ulazna vrata kada je odlazila.
Opet zvono.
„Ko je?“
„Deda Mraz“
„Nisi ti Deda Mraz, ti si vuk! Deda Mraz ne dolazi leti!“
„Ja sam letnji Deda Mraz i donosim svima boljitak!“
„Šta je to boljitak?“
„Otvorite, pa ćete videti.“
„Ne možemo, mama je stavila katanac.“
„Nema problema, poneo sam ja testeru marke DJV, ona grize sve redom. Samo da je izvadim iz informera.“
DJV očas preseče katanac, jarići otvore, vuk ugrabi još dvoje i pobegne.
Koza dođe i padne u nesvest. Preostalo jare je polije vodom, ona dođe sebi, uhvati ga za ruku i pravac Alpi.
„Da nisam obična sanska koza ne bih izgubila šestoro dece, čim je vučić počeo da hara trebala sam da ih spašavam i bežim iz otadžbine!“……
A u otadžbini, za divno čudo jarići živi i zdravi. (Vuk počeo da jede isključivo lignje.)
Dva jareta zvezde rijalitija, dva se takmiče u „Zvezdama stada“ a dva jareta kupila diplome i vinula se u politiku.
Sve šestoro zaboravilo majku.
Misle da im je vuk i otac i majka.
I malo po malo sve životinje pomisliše isto.
I sve govore da su vučići, a niko ne arlauče i ne zavija. Puna zemlja vučića koji bleje, mekeću, grokću i kakoću.
Autorka je satiričarka
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
