Za i protiv, bez kompromisa

Ima pitanja oko kojih ćemo se kao društvo lako složiti da smo za ili protiv i ona nisu ovde tema. Problem koji ovde razmatramo su pitanja koja polarizuju društvo.

Evo teme koja je aktuelna u SAD. Za ili protiv abortusa? Samo pitanje (za ili protiv?) ne dozvoljava da se razmotri mogućnost da postoji stanovište koje razume one koji su za i one koju su protiv, u ovom slučaju abortusa.

Kako neko uopšte može da bude za i protiv nečega ili nekoga? Ovo pitanje redovno čujem kod nas i u inostranstvu. Ono je za mene, na izvestan način, odraz nedostatka zrelosti. Da li mogu da se slažem sa delovima nečijeg javnog delovanja i da mi se ne sviđaju neki drugi aspekti? Mogu. Zašto je onda problem da budem za i protiv?

Često čujem sledeći argument. Ne možeš da budeš i za i protiv istovremeno, jer ćeš na izborima morati da se odlučiš za neku opciju. Tačno. Tada ću se odlučiti razmatranjem argumenata koji idu u prilog i protiv svake opcije.

Ne tvrdim da su nezreli oni koji su za ili protiv neke opcije, već da mi nedostaje viđenje realnosti koje nije apriori iz nekog tabora. Utisak mi je da ovaj nedostatak nije samo akutan kod nas, već je i veoma izražen na Zapadu, a pogotovu u SAD.

Konstantna polarizacija društva, na one koju su za ili protiv nečega ili nekoga, proizvodi atmosferu u kojoj preovladava utisak da je nemoguće da postoji neka sredina.

Pretpostavljam da je u interesu sukobljenih strana da se društvo uporno, pojednostavljeno i binarno podvaja, jer mobiliše simpatizere i povećava njihovu izlaznost na budućim izborima, ali nisam siguran koliko je to dobro za zajednicu kao celinu na duge staze.

Pretpostavimo da je polovina glasača u SAD za abortus, a druga polovina protiv. Kome je u interesu na političkoj sceni SAD da se čuje neko pravno rešenje koje bi zadovoljilo 80 odsto glasača i jedne i druge strane? Ne tvrdim da takvo pravno rešenje postoji, ali mi je generalni utisak da se nigde ne spominje bilo kakva mogućnost kompromisnog rešenja po tom pitanju.

Što se mene tiče, učen sam da je spremnost na kompromis prvi znak zrelosti. Međutim, ako se svojim simpatizerima kompromis konstantno predstavlja kao neka vrsta predaje ili izdaje, koliko se time doprinosi zrelijem odlučivanju u društvu?

Bilo bi lepo da ljudi iz suprotstavljenih tabora osim što kritikuju, drugu stranu i pohvale kad to zaslužuje. Kako to nije realno za očekivati, ponavljam da sam mišljenja da su za zajednicu bitni pojedinci koji su u tampon zoni i koji kritikuju i hvale obe strane.

Često čujem komentar da su to sigurno neki mekušci, jer se ne usuđuju da kažu šta stvarno misle. Diplomate u negativnom smislu. Situacija je u realnosti obrnuta. Ako počnete da kritikujete i hvalite i jedne i druge, momentalno će vam se zalepiti etiketa i od jednih i od drugih. Osetićete neprijateljstvo od maltene svih.

Društva u kojima se gaji prevashodno binarni izbor, u kojima postoji samo za i protiv, mene podsećaju na ona koja se pripremaju za neki budući građanski rat. Problem na Zapadu, a pogotovu u SAD, jeste što se konstantno podgreva polarizacija u društvu i to se predstavlja kao vid demokratske borbe.

Mišljenja sam da jedan od načina da se otrgnemo tom polarizacionom trendu jeste da se praktikuje sagledavanja pozitivnih aspekata druge strane.

Autor je diplomirani matematičar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.