Zašto gari treba Novom Sadu i Srbiji

Naime, sve je počelo 14. septembra 2020, dok je još trajalo doba visoke zaraženosti virusom „SARS-CoV-2“, kada je na lokaciji Dunavac-Šodroš organizovana tribina na otvorenom.

Tema je javno, pred oko pet stotina učesnika otvorila značajna pitanja o problemu koji je tada prvi put kolokvijalno nazvan Novi Sad na vodi.

Govornici su redom isticali sledeće probleme: budući projekat je potencijalno visoko koruptivan, opasan po zdravlje i živote ljudi, jer se načulo da se planira izmeštanje nasipa i to 500 metara u korito Dunava, potencijalno se planira uništavanje prirodnog biljnog i životinjskog sveta, postoji opravdana bojazan od poplava i mogućnost uticaja na plovnost Dunava.

Govornici su bili respektabilni, od bivšeg gradonačelnika Novog Sada, profesora univerziteta, građanskih aktivista, do predstavnika udruženja arhitekata. Organizatori su bili Novi Optimizam i Centar za održive zajednice.

Istine radi, bivši gradonačelnik Bora Novaković je tu temu otvorio još u decembru 2019. u intervjuu za nedeljnik Vreme. Vest da se nešto priprema u tajnosti na potezu Ribarac, Brodogradilište, Šodroš, Dunavac, Kamenička ada, Novaković je dobio od uzbunjivača čija imena niti je mogao niti je hteo da obelodani.

Setimo se samo sudbine uzbunjivača Aleksandra Obradovića iz Krušika, kojeg su po kratkom postupku spakovali u zatvor, pa će nam potpuno biti jasan razlog zašto je ime uzbunjivača do danas ostalo tajna.

Ubrzo nakon ovog skupa pokrenuta je inicijativa da zajednički deluju četiri političke organizacije i šest udruženja građana oko teme protiv izgradnje Novog Sada na vodi, a pod zajedničkim nazivom „Vidi, gari, ne može!“

Akcije koje je inicijativa „Vidi, gari, ne može!“ počela da sprovodi bile su vezi sa otkrivanjem planova iz Zavoda za urbanizam, što doduše nije bilo ni teško jer je u međuvremenu i sam gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, učestvujući u emisiji RTV-a „Grad i mi“ (Novosađani zovu emisiju „Grad i ja“, jer se zapravo niko drugi osim njega ne pojavljuje), pokazao tzv. nepostojeći crtež budućeg regulacionog plana na potezu Brodogradilište, Ribarac, Šodroš, Dunavac, Kamenička ada.

Iz tog „nepostojećeg“ plana jasno se vidi namera urbanista da, verovatno pod pritiskom investitora i korumpiranih političara, crtaju pomeranje postojećeg odbrambenog nasipa petsto metara u korito Dunava, planiraju na plavnom području podizanje nekih hotelskih kompleksa do visine deset spratova, pretvaraju Dunavac u veslačku stazu, zatrpavanjem prirodnog dotoka Dunava u Dunavac, planiraju izgradnju na Brodogradilištu kompleks zdrada koje idu do dvadeset spratova, uništavaju zaštićene zone na Ribarcu i jednim delom na Šodrošu.

Dakle, iz tog jednog regulacionog drafta može se videti potencijalno planiranje urbicida, ekocida i svakako pregršt kriminogenih radnji.

Vidi, gari, ne može! je timski počeo po Novom Sadu da sakuplja potpise građana protiv izgradnje Novog Sada na vodi i do sada je sakupljeno oko 12 hiljada potpisa. Ti potpisi se čuvaju u udruženju Zelena mreža Vojvodine.

Paralelno sa našim aktivnostima koje su činile i predstavljanje inicijative Vidi, gari, ne može! u Medija centru u Beogradu, u Novom Sadu su počeli da se čuju glasovi nekih građana i udruženja o nepotrebnosti/štetnosti da u aktivnostima protiv Novog Sada na vodi učestvuju opozicione stranke, pogotovo ne zajedno sa udruženjima građana.

Veoma dobar odgovor na ovaj apel o nepotrebnosti političkog upliva, odnosno davanja političke dimenzije akcijama dao je Đorđe Miketić, građanski aktivista i član odborničke grupe „Srce grada“ u Skupštini beogradske opštine Stari grad, koji je napisao da prvo moramo da razbijemo jednu prevaru: da je apolitičnost nešto dobro, te da „apolitičnost nije vrlina, nije ništa uzvišeno već je vrhunska podvala režima“.

Verovatno se slobodno može dodati da je gadljivost na opozicione stranke spin aktuelnog autokratskog režima Aleksandra Vučića, koji u udruživanju vidi potencijalnu opasnost po svoj kriminogeni režim. Stoga inicijativa „Vidi, gari, ne može!“ svojim modelom predstavlja u ovom momentu realnu opasnost, takoreći opasan virus koji svojim širenjem može da dovede do urušavanja režima.

Širenjem i umrežavanjem sa drugim pokretima koji ustaju protiv razaranja Srbije na svim nivoima, posebno u okviru zaštite životne sredine, inicijativa „Vidi, gari, ne može!“ potencijalno je opasna po Vučićev režim.

Rasprodaja prirodnih resursa Srbije, dovođenje najprljavijih tehnologija u Srbiju, nebriga za zdravlje i živote stanovnika Srbije, kao i šurovanje sa takozvanim investitorima kojima nije stalo da li će Novi Sad sačuvati genius loci (duh mesta), nego koliko će kvadrata strpati na nemoguće lokacije, po cenu potopa, e to je dovoljan odgovor na pitanje zašto Gari.

Neka Gari bude paradigma izlaza iz ovog brloga koji nam je Vučić namenio da zauvek živimo u njemu. E pa, vidi, gari, ne može!

Autorka je aktivistkinja Zelene mreže Vojvodine i neformalne grupe „Vidi, gari, ne može!“