Zašto kovid bolnica nije u Kovinu?

Kovin je blizu Beograda i kao takav pristupačan je za pacijente iz prestonice, a u sadašnjoj situacija sa pandemijom novog korona virusa dobro opremljena privremena bolnica bi izuzetno mnogo značila i za čitav region južnog Banata.

Uostalom, Pokrajinski štab za vanredne situacije doneo je 26. marta naredbu da se mere karantina za obolele od kovida sprovode u centru „Čardak“.

Zbog čega ta naredba nije sprovedena u delo, još niko nije objasnio.

Ali pre nego što dođemo do te naredbe i događaja koji su joj prethodili, dužan sam da čitaocima objasnim šta je zapravo „Čardak“ i zašto ima i lokalni i širi, nacionalni, značaj.

Nekada Omladinsko naselje „Čardak“ a danas Školsko-rekreativni centar „Čardak“ građen je sedamdesetih godina prošlog veka znojem akcijaša iz svih republika bivše Jugoslavije.

Kompleks, smešten u bagremovoj šumi, u jedinoj peščari Evrope, nadomak Deliblata, a svega petnaestak kilometara od Kovina bio zamišljen kao kamp za letnje i zimske pripreme sportista, odnosno za sve druge prilike koje bi imale za cilj okupljanje omladinaca i đaka, ali i za odmor i rekreaciju radnog naroda socijalističke Jugoslavije.

Čak smo i mi, moja generacija kovinske dece, kao đaci osnovne škole krajem osamdesetih išli na prvu višednevnu ekskurziju sa učiteljicom upravo na „Čardak“.

Nekoliko godina nakon naših čarobnih ekskurzija, „Čardak“ postaje kolektivni centar za smeštaj izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Kompleksom od ranih devedesetih gazduje Komesarijat za izbeglice i tako ostaje sve do 2009/10. godine kada tadašnja Pokrajinska vlada na čelu sa Bojanom Pajtićem donosi odluku da se obezbedi smeštaj za sva preostala izbegla i raseljena lica u kolektivnim centrima u Vojvodini i da se onda ti centri zatvore.

Posle zatvaranja kolektivnog centra pravo korišćenja kompleksa dobija Javno preduzeće „Vojvodinašume“, a Pokrajinska vlada odvaja novac za rekonstrukciju dva paviljona sa 130 ležajeva i restorana spremnog da primi 500 ljudi.

Od tada ti objekti zvrje prazni.

Sadašnja pokrajinska i lokalna vlast „setile“ su se „Čardaka“ tek kad je izbila epidemija novog korona virusa.

Vladajuća Srpska napredna stranka izvela je u martu pravi politički performans u kojem su lokalni „naprednjaci“ preuzeli protest građana Deliblata zbog najave da će „Čardak“ postati privremeno prihvatilište za migrante sa Bliskog istoka i drugih delova sveta koji preko teritorije Srbije pokušavaju da se probiju do razvijenih zemalja zapadne i severne Evrope.

E tu dolazi na scenu lokalni odbor SNS-a koji kobajagi „staje uz građane Deliblata“ i usred vanrednog stanja, uoči izbora učesvuje u blokadama puteva u Deliblatu.

Gotovo svi mediji su preneli tu vest. Nakon dva dana „neizvesnosti“, Pokrajinski štab za vanredne situacije donosi prethodno pomenutu Naredbu o pretvaranju „Čardaka“ u karantin i poništava raniju narednu kojom taj centar postaje prihvatilište za migrante.

Potom je, kao na kraju svake predstave, spuštena „zavesa“ i svaka dalja priča o ovom centru, za sadašnju vlast, jednostavno je završena.

Ovaj moj tekst je zapravo pokušaj da se ta „zavesa“ ponovo podigne i da se javno postave tri ključna pitanja.

Zašto se ne poštuje odluka Pokrajinskog štaba za vanredne situacije vezana za „Čardak“, koja je doneta 26. 3. 2020, već se novac rasipa na opremanje privremenih objekata, poput Arene i sličnih prostora („Čardak“ već danas može da primi 500 ljudi)?

Zašto se bar lokalna vlast ne zauzme da se „Čardak“ opremi i stavi u funkciju? Znamo da bi nakon završetka ove pandemije sve sređeno i uređeno ostalo nama, građanima opštine Kovin.

Čemu taj performans sa blokadom puteva u martu kada posle toga niko nije ni prstom mrdnuo da se nešto konačno reši i da se odluka Pokrajinskog štaba za vanredne situacije doneta još 26. 3. 2020. ispoštuje?

Ova pitanja ozbiljno postavljam, mada će ih neko možda svrstati i u retorička.

Jasno je da na televiziji mnogo jači utisak ostavlja vest da je „izgrađena potpuno nova bolnica u rekordnom roku u Batajnici“ nego da su „adaptirali postojeći školski centar u kovid bolnicu u Kovinu“, a sadašnju vlast taj utisak jedino i zanima.

Cenu tog propagandnog egzibicionizma nažalost plaćaju građani svojim zdravljem i životima.

Autor je struk. inž. mašinstva, predsednik OO DS Kovin