Zbogom, Evropo!?

Nije jasno još šta bi to moglo da bude, ali trebalo bi se nadati nečem dobrom ili boljem što je možda pokušao da postigne Grk, zamenik ministra spoljnih poslova koji je iz užarene Atine morao da dođe da hladi ovdašnje užarene glave kao očigledni emisar još malo strpljive EU. Inače ostaju na drugoj strani samo obeshrabrujuće ekskluzivne izjave ministra spoljnog i njegovog tima pojedinim medijima (posle se to „ekskluzivno“ pojavi istovremeno u nekoliko javnih glasila, pa se vidi da je reč tek o „spinovanju“). Nada u delovanje iza sene (iza leđa onih što podržavaju Ratka Mladića i svepatriotski front?) neophodna je iz prostog razloga što iz dosadašnjih spoljopolitičkih poteza može proizaći pomalo zastrašujuća budućnost stanovnika Srbije. Ako se sve što su rekli prihvati kao politika bez ostatka (po rečima direktora iz Ministarstva inostranog), onda se može i zaključiti da su obećali narodu – Srbiju u izloaciji od najvećeg dela razvijenog sveta, posebno evropskog. I da zapravo više ne teže baš tako strasno EU, niti nekim sumnjivim „evropskim vrednostima“. Njihov je ceo nesvrstani svet gde god bio što se ne da svrstavati u polarizovane hladnoratovske sile, uz Moskvu (?) i Vašington i sad još i Brisel. Možda su Evropu malo odgurnuli ne samo da bi Evropa patila već i zato što izgledi za prijem u EU nisu baš najbolji, jer se više radilo na ubeđivanju Holanđana „da olade“ nego što su radili na ispunjenju tog jedinog zahteva da uhvate Ratka Mladića. I još, kao što su i najavli „između Kosova i Evrope“ biramo Kosovo (nema veze što to uopšte nije stvar slobodnog izbora).

Rekli su zato posle zasedanja MSP da će puno raditi, ali da nije sigurno da će sa Rezolucijom u Generalnoj skupštini (GS) proći, što znači da ni deklerativno otcepljenje Kosova neće biti osuđeno (o vraćanju i sami znaju govora uopšte nema)!

Rekli su da su je predali, jer su hteli da budu prvi u prihvatanju teksta „naše rezolucije“ na zasedanju u GS koje počinje trećeg utorka u septembru (požurili iako misle da bi mogli da većinu tamo ne dobiju kako sami kažu?).

Rekli su da su se konsultovali sa evropskim zemljama (kako navodno dolikuje, proklamovanoj „evropskoj politici“ na kojoj su izbore dobili) i da su naišli na razumevanje (nisu precizirali koga), „osim ambasadora nekoliko zemalja“ (upućujući na zaključak da ambasadori ovde rade apsolutno na svoju ruku!). Posle su to ispravili objašnjenjem da su Rezoluciju pisali sami, niko im nije pomagao (razumno je u to poverovati imajući u vidi sve okolnosti oko tog teksta, ali i sam tekst).

Iako su još rekli beskrajno mnogo nerazumljivih stvari (apsolutno je nemogućno sve zabeležiti na malom prostoru osim da se možda sastavi rečnik „nediplomatsko-diplomatskih dosetki ili gafova, svejedno), ono što nisu rekli jasno i glasno naciji jeste da su se posle „neobavezujućeg mišljenja“ MSP o skladu proglašene kosovske nezavisnosti s međunarodnim pravom, latili takođe neobavezujućih rezolucija u GS. Najbolji dokaz je pregršt rezolucija o pomirenju Izraelaca i Palestinaca poslednjih 60 godina. Ili su možda računali na veštinu zasenjivanja prostote naroda.

U tome je pre nekoliko godina bio nenadmašan tadašnji premijer dr Vojislav Koštunica (DSS) kad je izašao pred novinare u UN sa sednice Saveta bezbednosti i rekao da je u potpunosti odbačen Ahtisarijev plan o Kosovu. Nije računao da su to strani novinari (a ne domaći da im prodaje rog za sveću) i da znaju da Ahtisarijev plan nije uopšte ni bio na dnevnom redu. Kad su mu to rekli, malo je zastao, a onda objasnio zašto u suštini taj plan, iako nije bio na dnevnom redu neće biti prihvaćen i neće nikad ništa od toga doći na – implementaciju.

I samo uzgred. Reči ministra Jeremića u subotu „da ćemo pregovarati sa svima o svim pitanjima“ podseća na davnašnju dogodovštinu u novinarskim redakcijama. Ismevajući fraze socijalističkih političara izmišljen je virtuelni naslov za njihove izjave – „Više pažnje raznim problemima.“