Foto: FreeImages/ Thiago_Rodrigues_da_Silva

Dok premijer veliča svoj omiljeni budžetski suficit (40 milijardi dinara), građani su sve dublje u deficitu. Evropska mreža protiv siromaštva saopštila je da svaki treći građanin Srbije živi u siromaštvu, odnosno da trećina njih teško živi. Uz to i napomena da je Srbija šampion u toj sferi. Sve se to dešava u trenutku dok premijer „oživljava banje i nove investicije, nova radna mesta“ na jugu Srbije, čak i krečenje niških fasada. Za to vreme u kragujevačkoj „Zastavi“ radnici štrajkuju glađu, jer ne primaju plate, dok 2.500 radnika „Laste“ i mnogih drugih firmi širom Srbije – muku muče sa neoverenim zdravstvenim knjižicama za sebe i članove porodica. Da spomenemo i slučaj Matematičkog fakulteta čiji studenti osvajaju prestižne svetske nagrade a nemaju gde da smeste kompjutere, dok stolice prenose iz jedne u drugu učionicu. U međuvremenu smo saznali da će poštari dobiti trinaestu platu, dok će radnicima Elektrodistribucije biti isplaćene otpremnine između pet i dvadeset hiljada EVRA. Oba javna preduzeća , da podsetimo, imaju monopol u svojoj delatnosti.

Premijer, međutim, tera po svome najavljujući povećanje plata i „povećanje“ penzija verovatno na nivou koji bi mogao da pokrije nedavno poskupljenje struje. Saznali smo i za novi kredit iz Abu Dabija od milijardu dolara. Povoljni uslovi, kako je saopšteno, ali je činjenica da je spoljni dug u daljem porastu . Sve podseća na takozvani „dozvoljeni minus“ koji građani ostvaruju u bankama, ali iz koga nikako ne mogu da izađu pa su primorani da traže spas u njegovom refinansiranju. (Dug je zao drug, kaže stara narodna poslovica).

Krstareći vojničkim tempom po jugu zemlje premijer dnevno da desetak izjava o istorijskom napretku Srbije – u stilu najveći rast BDP u Evropi, bićemo prvi po napretku na Duing biznis listi Svetske banke, imaćemo više kilometara puteva od Hrvatske… Sve u svemu, kako je naglasio, „moderna zemlja zadovoljnih građana“. (Nejasna je, ipak, njegova opaska da je Srbija „u ozbiljnoj i teškoj poziciji“ i da neko spolja nastoji da sruši sadašnju vlast.). Dobro je , mora se priznati, što je vlada posvetila pažnju nerazvijenom jugu, ali se čini da je smeštaj u niškoj kasarni bio više markentiški, možda i predizborni potez iz prostog razloga što ministri „borbene vlade“, kako ju je premijer predstavio prilikom formiranja, nisu bili ni neophodni na „borbenoj obuci“. Sam premijer je priznao da je većina, preciznije – osim dvojice – nakon dva-tri dana „dezertirala“ u hotele odnosno u Beograd. Tako je premijer ostao skoro usamljen na južnoj reformskoj trasi. Svakako je impresivna njegova energija, ali je problem što on sav teret reformi preuzima na sebe – verovatno zbog svoje prirode ali i zbog toga što u vladi ključne ekonomske resore umesto eksperata vode političari tzv. opšteg tipa.

Srbija je posebno zbunjena i uznemirena i zbog dodatnih briselskih zahteva. Krenimo od „Trepče“. Evropska unija ne reaguje na njenu „aneksiju“. Nema sumnje da je ćutanje EU u skladu sa njenim odnosom prema Kosovu kao suverenoj državi. A „Trepča“ je na tom „suverenom“ tlu. U međuvremenu Kosovo je, nakon UEFA i zamalo Uneska, primljeno i u Svetsku odbojkašku federaciju. Mlađani šef kancelarije za Kosovo, Đurić, egzaltiran – nakon onih „vodimo sa pet nula“ optužio EU za ultimatum i pozvao Savet bezbednosti da posreduje, premijer ga je, međutim, u neku ruku ukorio – uloge su očito bile podeljene, naravno u korist Vučića. Što se tiče novih zahteva evropskih zvaničnika, oni u izvesnom smislu predstavljaju iznenađenje jer čak nisu bili ni tema razgovora Beograda i Prištine. Dakle: „EU poziva srpsku vladu da ostvari vladavinu prava i da spoljnu politiku usaglasi sa stavovima Unije“. U svakom slučaju, neizvesno je u kom pravcu će teći naredni dijalog u Briselu. NJega svakako otežava i činjenica što je Unija suočena sa sopstvenom krizom širih razmera.

Srbija je zbunjena i drugim dešavanjima koja su se dogodila u poslednje vreme. Ilustrativan je odnos prema srpskim ambasadorima – Lopandić je ekspresno povučen iz Brisela jer nije javio o otvaranju, inače javne izložbe, izložbe o Stepincu, ambasador u Vašingtonu ostao je na svom mestu uprkos tome što je uvredio Putina (Dačić kaže „nije reč o stavu Srbije“ ali reč je o Đerđu Matkoviću, koji je prethodno bio Vučićev savetnik). Zbunjenost je uneo i predsednik Nikolić kada se u Rusiji sastao sa Bogoljubom Karićem, čovekom za kojim je još uvek na snazi poternica iz Srbije. Negativne reakcije je izazvao i odlazak karikaturiste Petričića i kolumnista Stojadinovića i profesorke Popović iz „Politike“. Mnogi se pitaju ko je sledeći na redu? Šta da kažemo što je Sveti Sava školu koja je nosila njegovo ime „prepustio“ arapskom šeiku (manji bi šok bio da je šeik zamenio nekog narodnog heroja, što je odavno trend u Srbiji). Na kraju, predsednički izbori su iznenada prerano izbili u vrh rejting liste domaćih zbivanja. Kad je reč o tome, možda bi, kako neki primećuju pomalo u šali, rešenje bilo da se Vučić kandiduje i da kao očekivani pobednik mandat za sastav vlade da „u istoriji najuspešnijem premijeru“. U međuvremenu, Vučić bi ipak morao da se suzdrži od zluradih opaski prema potencijalnim aspirantima na Andrićev venac, barem do početka izborne kampanje.