Foto: Medija centar

A „puklo“ je na Miroslavu Stojičiću, generalnom direktoru državnog akcionarskog društva „Železnice Srbije“, koji je 20. februara podneo ostavku. Među razlozima ostavke Stojičić je naveo neusaglašenost Statuta tog preduzeća sa Zakonom o javnim preduzećima (!!!), nemogućnost raspolaganja imovinom Železnice Srbije i blokadu žiro računa na 767,7 miliona dinara (6,5 miliona evra. Malo li je). Međutim, ključni razlog ostavke krije se u šifrovanoj poruci, koju je Stojičić poslao nadređenima, u kojoj kaže da je njegov mandat „bio i ostao uslovljen problemima koji onemogućavaju dalje restrukturisanje železničkog sektora“ zbog „brojnim činiocima suženog delovanja moje službe“.

Čitajući između redova naslućuje se da Stojičić hoće da kaže da je restrukturiranje Železnice zaustavljeno (iako se Vlada stalno hvali pred MMF-ov da je taj posao uspešno priveden kraju) i da su njegovoj „službi“ bile vezane ruke. Ostaje nejasno i neobjašnjeno u kojim su sve to poslovima njegovoj „službi“ ruke bile vezane i ko ih je vezao.

Odgovor nadređenih stigao je promptno. „Železnice Srbije ne bavi se upravljanjem železničkim projektima i infrastrukturom na železnici već nasleđenim dugovima srpskih železnica i imovinom“, saopštilo je Ministarstvo saobraćaja i najavilo da se ispunjavaju uslovi za gašenje tog preduzeća. Dakle, Ministarstvo hoće da kaže da je Stojičiću i preduzeću „Železnice Srbije“ već bio spremljen „svilen gajtan“.

Ima li u toj ostavci nekih skrivenih poruka i „pranja ruku“?

Na prvi pogled izgleda da naprasna ostavka direktora „Železnica Srbije“ nema veze sa skandalom oko nedavnog više puta ponovljenog iskakanja iz šina vagona s opasnim materijama na pruzi Niš – Zaječar i ugrožavanja života lokalnog stanovništva i zaprepašćujućom odlukom da se dozvoli prevoz zapaljivih i otrovnih materija kroz beogradski tunel „Vračar“. Zato je Ministarstvo u svom objašnjenju brže-bolje objasnilo kako se „Železnice Srbije“ ne bavi upravljanjem železničkim projektima i železničkom infrastrukturom.

To je tačno. „Železnice Srbije“ bile su, u procesu restrukturiranja, osmišljene kao neka vrsta krovnog holdinga u koji su skrcani svi raniji dugovi Železnice. Ali, Holding je bio i vlasnik imovina, što konstatuje i Ministarstvo, mada je imovina zajedno s nadležnostima raspoređena novoosnovanim preduzećima (Infrastruktura železnice Srbije, Srbija voz, Srbija kargo). U tim firmama na rukovodeća mesta postavljeni su partijski odgovorni kadrovi koji račune polažu Ministarstvu a ne Holdingu. Zato se Stojičić u pismu žali da su njegovoj službi bile vezane ruke. On ne govori ni o Holdingu, ni o akcionarskom društvu „Železnice Srbije“, nego upotrebljava izraz koji je u praksi tačno odslikavao njegovu poziciju i moć. On je bio „služba“, sa prostranim kabinetom i velikom platom, koju niko nizašta nije „zarezivao“.

I podneo je „ostavku“ kad mu je Ministarstvo poslalo poruku da ga je žrtvovalo kao kolateralnu štetu. Ne obazirući se na činjenicu da mu je mandat istekao pre mesec dana i da on više nema funkciju. NJegova „ostavka“ zato više liči na „peglanje“ štete kojom bi Ministarstvo i Železnice želeli da se operu od afere „tunel“ i prosipanja amonijaka po selima oko Niša nego na moralni čin direktora kojeg su odavno razvlastili moćni direktori članica Holdinga, odani vladajućoj partiji.

Teško je „ostavku“ Stojičića ne staviti i u kontekst nedavne najave ministarke saobraćaja da će Direkcija za železnice (regulatorno telo) proveriti licence svih operatera (špeditera) u teretnom železničkom saobraćaju, naročito zbog toga što nije prvi put da jednom privatnom operateru iskliznu vagoni.

Tih operatera nema mnogo. Licencu ima 16 kompanija (dve državne i 14 privatnih), ali samo pet kompanija (državna „Srbija kargo“ i četiri privatna operatera: Kombinovani prevoz, Despotija i Eurorail Logistics od ranije, a NCL-Neo Cargo Logistic od 23. januara 2018) imaju sve neophodne dozvole za organizaciju teretnog železničkog saobraćaja na srpskim prugama, što uključuje odgovarajuću licencu i sertifikate A i B.

Upravo je taj novi špediter – NCL Neo Cargo Logistic – „glavni junak“ tri puta ponovljenog horora iskliznuća iz šina cisterni sa amonijakom u selu Jasenovik na pruzi Niš – Zaječar. Drugi put iskakanje se dogodilo noću samo nekoliko sati pošto je ministarka saobraćaja zvanično zatvorila tu prugu za saobraćaj zbog opasnosti po život stanovnika okolnih sela. I pored zvanične državne zabrane neko je pod okriljem noći omogućio da se provuče kompoziciju s vagonima amonijaka koji je prevozila kompanija NCL. Ti isti vagoni (cela kompozicija) iskliznuli su iz šina i treći put na istoj pruzi dok su izvlačeni iz zatvorenog dela pruge i to blizu samog ulaza u Niš.

Ko stoji iza toliko moćne špediterske firme NCL koja sme da vozi amonijak prugom koju je država zatvorila za saobraćaj?

Preduzeće NCL Neo Cargo Logistic doo, čija je delatnost železnički prevoz tereta, osnovano je 22. 11. 2017. Direktor i većinski vlasnik preduzeća je bugarska državljanka Slaveja Ilčeva Angelova iz Sofije, koja je uplatila 48.000 dinara pri osnivanju firme. Manjinski vlasnik (s 12.000 uplaćenih dinara) je Anita Milošev iz Novog Beograda. Prema podacima Agencije za privredne registre firma NCL imala je te 2017. godine samo jedan finansijski pokazatelj – gubitak od 147.000 dinara, što je zapravo poslovni rashod, odnosno isplaćena zarada. Na sajtu Direkcija za železnice piše da je licenca za NCL broj I-03 br.340-109/2018 izdata 23. 1. 2018. (samo dva meseca posle osnivanja firme) i da je izdata na neodređeno vreme. A na sajtu Železnica Srbije nema podataka kome bi u NCL-u mogli da se obrate zainteresovani partneri kojima je potreban prevoz robe železnicom. Svi ovi podaci nisu dovoljni da bi se odgonetnula misterija o noćnom fantomu koji seje strah na zatvorenoj pruzi.

Da li je ostavka Miroslava Stojičića poprečna posledica ministarkine najave da će se preispitati ispravnosti i bezbednost špeditera s licencom, naročito preduzeća NCL koje je izazvalo opštu opasnost po bezbednost građana u selu Jasenovik i Nišu? Da li je Stojičić bio nemoćan da se kao „krovni“ rukovodilac umeša u te slučajeve? Možda je nameravao da „udari“ na nekog moćnog kolegu koji je neformalno vlasnički umešan u špeditersku firmu NCL i otkrije opasan sukob javno-privatnog interesa? Da li je Stojičić imao šta da kaže i oko prevoza opasnih materija kroz tunel „Vračar“?

Odgovora nema i teško je pretpostaviti da će ih javnost ikad dobiti. Zato će biti veoma interesantno pratiti kako će se najavljena istraga špeditera, a naročito firme NCL, završiti.

Ako je uopšte i bude.

Autor je novinar

Povezani tekstovi