Foto: Privatna arhiva
Sećam se odlično Kragujevca moje mladosti i detinjstva. Pamtim ga po zelenilu, po drveću na ulicama, na korzou, lepim dvorištima. U svakom je bilo po nekoliko stabala voća. U mom su bile kajsije, dunja, kruška, vinova loza. Bilo je lepe hladovine leti od komšijskog oraha. Ma bilo je lepe hladovine leti u celom gradu. Milina jedna.
Pamtim ga po bioskopima. Četiri sale, uvek pune: „Kragujevac”, „Zastava”, „Radnički dom” i „Pionir”. Još kao dete sam jedva čekala vikende da sa decom iz ulice idem na one matine predstave u „Zastavi”, koja nam je bila najbliža.
Sa posebnim ponosom sećam se sale „Pionir”, jedne od najlepših tog tipa u zemlji u kojoj sam gledala filmove, pozorišna gostovanja, nezaboravnu „Madam Baterflaj” u izvođenju Beogradske opere.
Pamtim Kragujevac i po sali „Šumadija” = centru brojnih kulturnih i umetničkih dešavanja.
Pamtim ga po pozorištu, prvom u Srbiji. Tada, kada je Kragujevac imao tri, četiri puta manje stanovnika nego sada, ono je bilo dovoljno za potrebe grada. Imalo je glumce i predstave za nezaborav. I Beograd je mogao da nam pozavidi.
Pamtim ga i po pijaci – žili kucavici grada. Na pijac se odlazilo zbog kupovine, ali i samo da se prođe, razgleda. Svako je imao „svoje” prodavce za sir i kajmak, voće, projino brašno. Ehhh…
Imali smo Robnu kuću kod Pošte i nekoliko velikih robnih kuća nešto kasnije („Kragujevčanku”, „Zlatnu ružu”, „Centrotextil”, „Varteks”, „Ateks”) i mnoštvo malih, sjajno snabdevenih trgovina. Bili smo odlično odeveni i snabdeveni robom svih vrsta.
Imali smo i grad pun „Srbijinih” samoposluga. Kragujevačkih!
Imali smo, opet nešto kasnije, četiri gradske televizije. Gledam sada na kablovskoj, svaka varošica ima bar po dva, tri programa, a da ne govorim o Nišu i Novom Sadu. Imali smo i jaku „Svetlost”. Novine koje smo jedva čekali četvrtkom, sa sjajnom plejadom novinara. Imali smo svetlost u pravom smislu te reči.
Imali smo dečja odmarališta na Bešnjaji i u Trmbasu, nadomak grada i lep Lovački dom na Žeželju. I Košutnjak. Izletišta puna ljudi svakog vikenda.
Imali smo, pre svega, „Zastavu” – kičmu grada, koja nas je ponosno držala uspravno. Najveću fabriku automobila u Jugoslaviji. Imali smo život dostojan čoveka i veru u bolje i lepše sutra.
Danas Kragujevac nema ništa od ovoga. Postao je gradilište bez duše. Gde god je moglo da se poseče neko drvo, zarad stambene zgrade ili nekog novog trga, posečeno je.
Ne treba ići u zapadne (ili istočne) metropole da bi se videlo kako se brižljivo čuvaju i ograđuju stoletna stabla da bi ljudi imali čistiji vazduh i okolinu, dovoljno je obići i neka manja mesta u okolini. Do ljudi je, nije do stabala. Nekada je ceo grad mirisao na lipe a već decenijama taj miris iščezava. Za mene, seča svakog drveta je ravna ubistvu živog bića i to im neću oprostiti nikad. Svima njima, a bilo ih je mnogo, godinama. Samo da u Šumarice niko ne dirne!
Danas je Kragujevac grad prepun lepih automobila sa nerešenim parking prostorom i loše regulisanim saobraćajnim tokom. Takođe je i grad bez Gradske tržnice čija rekonstrukcija traje kao zidanje Skadra na Bojani.
Kragujevac ima već decenijama FILUM koji svake godine iznedri desetine vrsnih umetnika, najviše muzičara, ali taj fakultet ni danas nema svoju zgradu, niti adekvatnu salu za koncerte.
Kragujevac je jedno od retkih mesta u kome roditelji, bake i deke, mogu samo da pričaju deci kako je to nekada davno bio jedan prelep grad, dugo u svemu prvi.
Kragujevac danas ima još ljude koji se staraju da nam park, ako već drveće propada, bude u cveću i hvala im na tome.
Ima i Arsenal fest, za koji se priprema rekonstrukcija prostora a imaće i velelepni stadion. Ne znam da li će i dalje ostati „Čika Dača”.
Sve je to lepo, samo su prioriteti malo bez osmišljenog reda.
Da, imamo i par velikih tržnih centara u koje đaci na ekskurziji dolaze kad obiđu Spomen park.
Rođena sam ovde, ceo život provela, dala sebe našoj Gimnaziji koliko i svojoj porodici i politikom se nisam bavila. Ja sam samo neko ko mnogo voli svoj grad.
Autorka je psiholog, profesor i direktorka Prve kragujevačke gimnazije u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
