Svetosavski dom: Foto BetaSve vam smeta. I crkva i grad i klavir. Ima li kraja?, glasio je jedan od komentara ispod Danasovog teksta pod podužim naslovom “Eparhija niška i Grad ćute: Ko je kupio crkveni klavir, čija cena ide i do 270.000 dolara?”.
Zar ste baš morali?, upitao je autorku teksta i jedan od kolega, reklo bi se civilizovan i pristojan.
A “intrigantni” tekst je posve uobičajen- normalan, razborit i važan za građane koji pune gradski budžet kao poreski obveznici, a deo njih i crkvenu kasu, u svojstvu vernika i poklonika tradicije. Eparhija niška i Grad Niš su, piše u njemu, kupili vrhunski koncertni klavir, „Bechstein“, iz koncertne serije D-model 282, koji će stajati u Svetosavskom domu, a koji na specijalizovanim sajtovima košta do 270.000 dolara.
Za kupovinu ne postoji stavka u budžetu, Skupština grada ili Gradsko veče nisu doneli takvu odluku i nije raspisana javna nabavka, upozorili su stručnjaci. Akteri kupovine su odbili da odgovore na pitanja o ceni, te da li postoji odluka gradskog organa o kupovini ili dokument koji reguliše ovakvu saradnju Grada i SPC.
I deo javnosti – naivno ćemo verovati manji – misli da je reč o priči o kojoj treba ćutati, što i nije neobično. Već je previše puta rečeno da javno mnjenje ovde ne postoji, da se jedva razabira šta je javni interes i da su mediji pod kontrolom. Vlast saopštava samo ono što želi, a oni koji zapitkuju, zahtevaju polaganje računa ili kritički misle ne prolaze dobro, a često nisu ni dobronamerni. I sve to već (pre)dugo traje, za bolje ne znamo, tako i treba da bude.
Posebno pritom ne bi trebalo čačkati SPC. Dobro je da sveštenicima doprinose za zdravstveno i penziono izmiruje država. Nema veze što su crkvene usluge skupe, a crkvena pomoć siromašnima nedovoljna. Patriotski je blagosiljati ratne profitere ili dati orden osuđenom ratnom zločincu koji se zalagao za našu stvar. Hrišćanski je osvetštavati lokale kontroverznih biznismena. Potpuno je u redu ćutati o brojnim temama, od običnog klavira do pedofilije ili korupcije unutar njenih redova. Sveta je to crkva, stub države i opstanka srpskog naroda kroz vekove.
I sve dok je vlast iznad, a crkva van sistema, živećemo u provizorijumu od države, u kojoj svako treba da gleda samo svoja posla, ne dižući glavu i ne postavljajući pitanja. Koga je moliti, nije ga ljutiti, bila to vlast, crkva ili neko treći.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
