Beograd više nije grad, već naselje

Aglomeracija od skoro dva miliona duša, gde se više ne živi već preživljava, jer je vlast pre dvanaest godina napustila osnovne urbanističke postulate.

Beograd je postao poligon za ispunjavanje ličnih interesa, dok je javni interes nestao kao da ga nikada nije bilo. A grad bez javnog interesa prestaje da bude zajednica postaje samo prostor bez duha i smisla.

Savremeni gradovi teže da budu „gradovi za ljude“, gde je mera čovek pešak, biciklista, dete. A Beograd 2025. postao je neprijateljski prema čoveku: bez bezbednih staza, bez zelenila, bez hladovine. Prostor koji ne štiti ljude i ne podstiče susrete, gubi svoju gradsku dušu.

Stara urbana jezgra se ruše, a na mestima autentičnih zdanja niču hladne kocke bez lica. Negiranjem prošlosti i identiteta, sa pokušajima promene istorije, Beograd se pretvara u bezlično naselje koje može biti bilo gde i nigde.

Komunalna infrastruktura je temelj gradskog života od antičkih vremena. Naselje u čijim ulicama imamo znakove upozorenja da nije bezbedno kada pada kiša, gde se rekonstrukcija rekonstruiše pa onda popravlja, a smetlišta niču brže od parkova, ne može se nazvati gradom.

Dok se u razvijenim gradovima u kulturu ulaže kao u temelj opstanka, u Beogradu je kultura svedena na spektakle za odabrane i šatorske
vašare za ostale. Naselje bez žive, svima dostupne kulture nije grad, već puko skladište ljudi.

Ako želimo da Beograd ponovo postane grad, moramo ga vratiti njegovim građanima i obnoviti javni interes kao najmanji zajednički sadržalac.

Autor je diplomirani politikolog i član GO Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.