I u EU je praktično zabranjen promet GMO proizvoda

… ali odmah zatim kaže da do toga još nije došlo, pre svega zbog „nedostatka političke podrške“, da se taj proces, započet još 2005. godine, i skoro okončan 2011. godine, napokon i završi. Tu ostaje nedorečeno šta tačno znači termin „politička podrška“ (koja, s čije strane?). Autorka dalje tvrdi, sa razlogom, da bi ulazak u STO domaćim privrednicima omogućio da pod znatno povoljnijim uslovima izvoze u države sa kojima Srbija nema zaključene posebne ugovore o međusobnoj trgovini.

Međutim, dosadašnja praksa naših spoljnotrgovinskih odnosa sa svetom pokazuje naš dosadašnji izvoz u bilo koju zemlju, ako nije bio uspešan, bio je u stvari rezultat pre svega nekonkurentnosti domaće privrede u izvozu, a ne zbog nekih ozbiljnih carinskih i necarinskih barijera u pojedinim zemljama prema Srbiji, bez obzira na naše članstvo u STO. Što je takođe važno, sam Statut STO kaže da je osnovni cilj STO da sprečava bilo kakvo korišćenje unilateralnih mera ograničenja trgovine, tj. uvođenja carinskih i necarinskih prepreka u trgovini, odnosno da se svi pregovori i dogovori na tu temu moraju odvijati na multilateralnoj osnovi, u okviru STO. Nažalost, svedoci smo već zadnjih desetak godina da od tih multilateralnih pregovora nema ništa, pa je jasno da je i sama STO u velikoj krizi i da ne uspeva da ostvari svoj pomenuti statutarni cilj. Svedoci smo da dve grupe bogatih, razvijenih zemalja, rade da pomenute prepreke uklone samo u međusobnoj trgovini, a na štetu svih ostalih, pre svega siromašnih i zemalja u razvoju, među kojima je i Srbija. Radi se o pregovorima u okviru tzv. TTIP, između SAD i EU, kao i onih u okviru tzv. TPP, između 12 zemalja Pacifičkog regiona, na čelu sa SAD, koje su upravo sada, na inicijativu predsednika Trampa, istupile iz tih pregovora. Zar ovakve akcije, van multilateralnog okvira, ne obesmišljavaju i samopostojanje STO?

Gospođa Todorović dalje kaže da EU Srbiji, kao uslov za ulazak u EU, postavlja prethodni uslov, članstvo Srbije u STO i da je tu glavni problem što Srbija ima Zakon o zabrani proizvodnje i prometa GMO proizvoda, ali istovremeno konstatuje da se ti GMO proizvodi uopšte ne pominju u statutu, odnosno u dokumentima STO (!?). S druge strane, kako EU može Srbiji da postavlja takav uslov, kada znamo da je i u EU praktično zabranjen promet GMO proizvoda.

Najzad, kada je reč o pomenutoj nemoći STO, pored gore pomenutih „regionalnih“ sporazuma bogatih zemalja, vidimo da se ona ogleda i u nedavnim unilateralnim sankcijama SAD prema Rusiji, iz čisto političkih, a ne ekonomsko-trgovinskih razloga, kao i nedavnim, takođe unilateralnim, sankcijama Hrvatske prema Srbiji i drugim susednim balkanskim zemljama, a da i ne govorimo o najnovijim, upravo u Davosu najavljenim (ili potvrđenim) jednostranim sankcijama predsednika Trampa, odnosno uvoznim restrikcijama vlade SAD, u odnosu na čak neke njima bliske i prijateljske zemlje. Konstatujemo da sve to sama STO nemoćno posmatra sa strane. Kakav je smisao postojanja takve multilateralne organizacije, za čije članstvo Srbija treba da se bori?