Odbrana glumice Marije Karan 1Foto: Pixabay/Sakurayim

Ono što je svakako bilo nemoguće zaobići, kako na društvenim mrežama tako i na raznim internet portalima, jeste eksplozija osuđujućih, uvredljivih, i zlonamernih komentara.

Kako se samo usudila da izjavi tako nešto? Srbija je 2010. kao i danas bila ekonomski, digitalni, i pravno-društveni tigar. Pa, mi smo Evropa za sve Evropljane, Amerika pre svake Amerike; Kolumbo je bio Srbin!

Ukoliko uzmemo u razmatranje izjavu gospođe Karan kao takvu, možemo se složiti da većina nas jeste koristila imejl, i to dosta pre 2010. godine. Možda čak i pre 2000. Međutim, ovaj put pažnju nije skrenula nepromišljena izjava Marije Karan, već ekstraordinarna reakcija javnosti.

Zašto je to tako? Kako je Marija uspela da pogodi Ahilovu petu srpskog društva i prouzrokuje atomsku reakciju, u odnosu na sva prethodna pucketanja javnosti povodom znatno bitnijih tema, direktno vezanih za naš narod, a dolazeći iz tabora vlasti?

Sve mi se čini da je zlonamerno, zavidno, pakosno i nekritično zameranje, pustilo duboko korenje u našem društvu. Takozvano vađenje značenja iz konteksta, zanemarivanje svega pozitivnog što neko čini, a veličanje minijaturnih grešaka,  dostiglo je sam vrhunac. Koliko je daleko otišlo, govori nam činjenica da neki čak osporavaju i nacionalnost jednog Novaka Đokovića na osnovu njegovog poreskog obračuna.

Takođe, pitanje vredno postavljanja jeste: Da li jedna uspešna, zadovoljna, filantropski orijentisana osoba zaslužuje da sa nađe na meti svog sopstvenog naroda, zbog jedne neprepečene izjave u jutarnjem intervjuu? U trenutku kada u istom tom intervjuu govori o inicijativama projekata, kojima će pružiti pomoć tom istom narodu koji je izveo na stub srama, i to u sektoru kulture, koji je prethodnih godina srozan na samo dno!

Deluje kao da je na vagu srpskog društva za merenje kvalitetnog doprinosa stavljena preventivna tona neostvarenosti i sujete, ne bi li slučajno došla do izražaja kvalitetna inicijativa.

Živimo u doba najvećih i najdužih „Seoba srpskog naroda“, ikada. Svake godine preko 50.000 mladih ode iz države. Problem ne bi bio ni upola toliki, ukoliko bi se ti isti mladi vraćali u svoju zemlju maticu.

Međutim, određeni razlozi izuzev ekonomskih „pull faktora“ zadržavaju te mlade u inostranstvu, u potrazi za boljim životom.

Eto, pade mi na pamet, možda je jedan od razloga upravo to što je veoma teško NE zapaziti da se ovaj fenomen ne manifestuje u normalnim, razvijenim zemljama. Izopačena psihologija, neprosvećenih, koji misle da je početak i kraj civilizacije u Srbiji, a sve što je izvan Srbije – nije nam ni do kolena!

Ta zabluda neupućenih, neupoznatih sa globalnim prilikama, dovela je do megalomanskog veličanja samih sebe, i do toga da nam se u krajnjoj liniji jedan razvijeniji deo sveta, i mentalno drugačiji – podsmeva.

Ti isti ljudi tobože se busaju u grudi kao veliki Srbi i patriote. Živeći u zabludi moralnih vrednosti, ušančeni u Kosovskom boju, praveći pobede od poraza.

Autor je politikolog, polazmol master studije Univerziteta u Padovi, Italija

close
Odbrana glumice Marije Karan 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.