Šta će biti s nadoknadom časova?

Može se čuti predlog jednog sindikata da se školska godina završi 1. marta! Čekajte, jesmo mi to stvarno u ratnom stanju, ugroženi spolja i iznutra? Ni 99. nije završena tako rano. Nego, čudni su malo argumenti koje daju za svoj predlog, kao i način realizacije. Da se zaključe ocene s polugodišta, kako niko ne bi bio oštećen!

Možda ovde treba reći da moja malenkost nije učestvovala u školskom, već samo u generalnim štrajkovima (bila su dva od početka ove situacije). Lično, dakle imam ocene i posle polugodišta, ali nebitan sam ja. Što se tiče kolega koje štrajkuju, iskreno im želim da prođu bez ikakvih sankcija i da, uz sažimanje gradiva, odrade koliko ostave sebi do kraja. Ali, opet, nisam neko ko se pita.

Ključno pitanje je šta je za učenike oštećenje. Po pomenutom sindikatu, ispada da su to ocene, već dovoljno devalvirane i obezvređene. Učenici neće biti oštećeni ako budu zadovoljni ocenama? A, gradivo? Biću ličan, pa ću se zapitati da li će moji učenici ostati oštećeni ako ne obrade Seobe, Proces, Vođu, Dangu, Nušića i druga velika dela naše i strane književnosti.

Šta je svrha škole: ocena, kao nagrada ili kazna za rad ili nerad, ili ono što se uči u školi. Roditelji koji su protiv štrajka imaju običaj da kažu da su nezadovoljni, jer njihova deca ne uče i ostaće bez znanja. Da li bi dobre ocene pokrile to? Možda neko i dobro procenjuje da bi. I šta je onda sve ovo oko nas? Haos.

Ali, to smo znali. Kraj štrajka u većini škola se ne nazire. Čekamo Ministarstvo da da konačnu reč i onu tačku od dvadesetog januara, stavi na neki drugi datum. Ali, da ponovimo – ne treba imati dilemu. Ministarstvo će doneti najgluplju moguću odluku kojom će svi biti oštećeni.

Autor je pofesor iz Kraljeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.