Značaj studentskih blokada

Blokaderi su najčešće protestovali po našim ulicama, trgovima i putevima i tako na duže ili kraće vreme sprečavali građane da obavljaju svoje uobičajene poslove i po utvrđenom redu.

Studenti su, protestujući, obišli više puta Srbiju uzduž i popreko, njihovi biciklisti odvezli su se u Strazbur, a trkači-maratonci otrčali u Brisel, i jedni i drugi sa istim ciljem: da zvaničnicima EU kažu (sve se nešto plašim da oni to ne znaju) šta se i kako radi Srbiji.

Nije teško shvatiti što svi političari na vlasti (u čemu prednjače AV i AB) sa velikim prezirom i mržnjom govore o blokaderima („imaju para ko pleve, stiže im iz Evrope“, „obojena revolucija“, „strani plaćenici“, uobičajene su njihove mantre), ali dosta je i običnih ljudi koji negoduju zbog studentskih protesta.

Zbog toga što im oni za kraće ili duže vreme – utiču na normalan svakodnevni život.

Što i nije netačno ako zaborave da im je takav već godinama, samo što to često i ne primećuju.

Čini mi se da potpuno razumem njihov gnev i nemam šta da dodam. Voleo bih voleo da im postavim jedno pitanje:

Da li misle da bi iko – da nije bilo ovih studentskih blokada i, što je možda još važnije, kada počeo istragu ne samo povodom novosadske tragedije, već i drugih, slučajeva izrazite korupcije u našoj zemlji?

Da li bi recimo – da se u Srbiji nisu pojavili naši mladi blokaderi – gđa Dragana Sotirovski sa svojom vrlom družinom poslata da „svira klavir“?

I da li smatraju da bi se to – da nije bilo studentskih protesta započetih pre sedam meseci – moglo i kada dogoditi u Srbiji?

Što se mene tiče, potpuno sam uveren da bi. Jednoga lepog dana, a možda i pre.

Vojislav M. Stanojčić, Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.