E sad, nije zgoreg ni podsetiti da je taj isti Vučić, te iste 2008 godine, javno obećao da se povlači iz politike ako izgubi od DS kandidata Đilasa. Pa kada se to desilo, nuje napustio politiku – već Radikale.

„Radikal stranku menja, ali ćud nikada“ – kaže stara srpska izreka. Tako je i Aleksandar Martinović, tada još uvek poslanik SRS, u skupštini žestoko napadao Vučića za izdaju otačanstvene Uprave. Kasnije je taj isti Martinović pametno shvatio da čovek ima dva obraza, i prešao u Naprednjake.

Maja Gojković, koja je usred izborne kampanje 2012 godine podržala Borisa Tadića, najviše je volela da se druži sa poslanicima DS. Kasnije je uvidela da joj dioptrija nije bila najbolja, da nije uvidela svu veličinu lika i dela omiljenog nam Predsednika svega i svačega, te se ponovo našla pod radikalskim, pardon, naprednjačkim krovom.

Često optužuju Naprednjake da su stranka preletača. To nije tačno – oni su zapravo stranka povratnika. “ Isto misli, isto besedi “ – parola je koja je kod Naprednjaka opšteprihvaćena. Što bi ti zamarao svoj mozak, ima ko je to sve već i smislio, i odlučio, i ko zna kako ćeš glasati.

I dok pišem, pardon, kucam ove redove, pratim vest da je poslanica DJB, koja je to bila svega par sati, ekspresno prešla u redove SNS. Pametno, rekao bi neko, DJB je ionako propao pokret, a taze poslanica verovatno planira da uhlebi bližu i dalju familiju u javnom sektoru.

I tako, i pored sve opravdane kritike, ispade ovaj radikal, pardon, naprednjak Vučić daleko najpametniji i najsposobniji političar u Srbiji, ma šta Srbiji, Balkanu! Ne samo da je ubedio sve penzionere da im je penzija prevelika, radnike da je motanje kablova deo svetske svemirske industrije, već je i uspeo da pokolebane radikale vrati u svoj tabor, što je i bio najveći izazov!

Autor je diplomirani politikolog

Povezani tekstovi