Bitno je ubediti publiku

Zato ću se u ovom završnom delu baviti njegovim pozivanjem na podatke APR-a i Fiskalni savet i pokazati kako svoje tvrdnje zasniva na podacima koje je netačno preneo čitaocima i na izjavama koje je naveo selektivno i nepotpuno sa ciljem da stvori privid da se ova institucija slaže sa njegovim mišljenjem.

Kao dokaz svojoj tvrdnji da podizanje poreza navodi kapitaliste da „izgube interes za poslovanjem i ugase biznis“, gospodin Brkić navodi „nesporne činjenice“, od kojih je ključna ta da su iz APR-a u 2019. „izbrisana 27.163 privredna društva, od čega je 22.400 obrisano prinudnom likvidacijom“.

Ovaj argument je remek-delo sofističke konstrukcije. Pravo kinder jaje besmisla.

Čitaocu koji ne prati opsesivno ekonomske vesti brojka od 22.400 ugašenih firmi sigurno zvuči ubedljivo.

Ali, prinudna likvidacija, što gospodin Brkić dobro zna, znači gašenje po nalogu države onih firmi koje su (skoro sve) neaktivni privredni subjekti.

Dakle, koje (sem jednog manjeg dela) ne rade, već postoje kao običan birokratski ostatak u nekoj evidenciji APR-a.

One po pravilu ni ne zapošljavaju radnike, one ne plaćaju poreze, nemaju dobit, nemaju ni troškove – one, osim na papiru, nisu ni postojale.

Njihovim gašenjem nije izgubljen praktično ni dinar BDP-a, ali uprkos tome Brkić istrajava u tvrdnji da su gašenjem ovih firmi izgubljene plate, porezi i radna mesta!

Ključno je, ponavljam, što sve gore navedeno naš ekonomski potkovani čitalac M. B. dobro zna, a budući da je morao pretpostaviti da to znam i ja pošto je citirao tekst iz Danasa, iz toga proizilazi da ovaj „argument“ čak i nije bio namenjen meni, već da zaseni čitaoce koji naravno nisu dužni da drže u glavi sva saopštenja Agencije za privredne registre.

Šopenhauer je i ovo predvideo još pre 200 godina i to kao podmetačinu broj 28, „Bitno je ubediti publiku“.

Tu smo tek skinuli ukrasnu foliju s kinder jajeta, jer ova tvrdnja u sledećem sloju sadrži i logičku grešku poznatu kao „cherry picking fallacy“.

Brkić, naime, bira samo podatak koji mu odgovara, a potpuno zaboravlja da pomene koliko je firmi 2019. osnovano – 9.157 (rast od 3,1%), što kada se odbiju prinudne likvidacije, govori da je te godine broj firmi, ne pao, nego porastao, i to za oko 4.500! (APR će kasnije brojke korigovati u mali pad).

Brkić publici ne pominje ni da je te godine BDP porastao za 4,2 odsto, da je porastao broj radnika (kako sad to, kad smo „ugasili 27.000 firmi?“), skočila ukupna masa plata, poslovna dobit privrede, te da je te 2019. obeleženo pet godina neprekidnog rasta broja zaposlenih u privredi, perioda u kom je neto dobit privrede povećana više od pet puta! („Molim?“).

Svi podaci su iz APR-a.

Ovde bih mogao stati, ali nije kraj, jer koristeći se ovim trulim temeljima, gospodin Brkić nastavlja da gradi trulu kuću – ređajući jednu logičku grešku za drugom.

Tako, pošto je čitaoce naveo da poveruju u brojku od 27.000 ugašenih firmi kao autoritativnu i validnu, M. B. elegantno konstatuje da je bar 10% od toga ugašeno zbog visokih poreza.

Brkić je tu brojku od 10 odsto bukvalno izmislio.

Zatim je još elegantnije pretpostavio da postoji veza između ugašenih firmi i „visokih poreza“ bez da je to ičim, ali ičim pokazao, što je logička greška zamene koincidencije za korelaciju, pri čemu je i koincidencija isfantazirana, jer je brojku od 10 odsto, kako smo rekli, izmislio. (Pre će biti da je 0 odsto, jer je moj argument o bizarnosti odustajanja od profita zaboravio da prvo treba da obori).

Čak je i tezu o visokim porezima prosto proglasio tačnom (a nije, ali nemam prostora i za to) i na kraju jednostavno proglasio trijumf, konstatovavši da je „stoga izlišna svaka polemika na tu temu sa građaninom A. M.“.

Radi čitočeve reference, u pitanju je sadejstvo Šopenhauerovih trikova 14 i 20 – „Uprkos logičkom porazu proglasi pobedu“ i „Non causae ut causae“.

Naš čitalac dalje obara moju tvrdnju da je bolje sprečiti socijalni slom nego se uzdržati od povećanja javnog duga konstatacijom da „to nije ništa novo“ i da su to probali Tito, Milošević i Tadić.

Ako vi tvrdite da je ulaganje u nauku dobra stvar, a ja vam kontriram da su to već probali Hitler i Staljin, da li sam ja oborio vaš argument?

To vam je – postaje već dosadno – Šopenhauerov trik 32, „Smesti sagovornikovu tvrdnju u odbojan kontekst“.

Zašto gospodin Brkić nije pomenuo Evropsku uniju, SAD ili praktično bilo koju zemlju zapadnog sveta koja se ovih dana zadužuje da bi pomogla svojoj privredi.

A kad smo već kod javnog duga, Miša Brkić primenjuje jednu od najpoznatijih debatnih podvala na svetu – pozivanje na autoritet (kod Šopenhauera, trik 30).

Proizvevši Fiskalni savet u „nesporni autoritet“, on pažljivo bira delove njegovog mišljenja koje će citirati i one koje će izostaviti kako bi proizveo iluziju da se ovaj autoritet (koji jelte mora biti u pravu, jer je u pitanju nesporni autoritet) slaže s njim.

Tu on pominje da FS kaže da je dug iznad 60 odsto za Srbiju visok, da je važno da se zaustavi njegov rast da kamate ne bi pokrenule dužničku spiralu, da mi izdvajamo veći deo BDP za kamate nego Nemačka itd, s ciljem da stvori utisak da se FS protivi ideji o novom paketu pomoći privredi.

Međutim, FS u tom istom dokumentu koji M. B. navodi eksplicitno uzima u obzir mogućnost novog paketa pomoći i ne samo da ne odbija tu ideju, već daje smernice kako bi taj novi paket trebalo da izgleda: „Eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen“ – upravo ono što je Danas u svom originalnom uvodniku i tvrdio.

M. B. je inače ovu rečenicu bez ikakve sumnje video, pošto se nalazi tačno između dva dela izveštaja FS-a koje je citirao, ali je odlučio da je izostavi iz svog teksta.

Evo još malo od FS što je naš čitalac odlučio da ne navodi: „Postoji rizik da će se javiti potreba za novim (ekonomskim) merama… Naša najbolja procena je da eventualne dodatne mere ne bi smele da koštaju … više od nekoliko stotina miliona evra.“

Eto. Pošto je već sam pozvao FS u pomoć, neka se ne ljuti što se taj FS slaže sa Danasovim stavom, a ne sa njegovim.

Kao da sve ovo nije dovoljno, gospodin Brkić je na kraju čak i falsifikovao moju izjavu. Kako navodi, FS je „decidiran kod izvora finansiranja koji predlaže A. M.: Povećanje poreza u trenutnim okolnostima kada je privreda na kolenima ne dolazi u obzir“. Samo što ja to nikad nisam predložio.

Ja sam rekao da će porezi nažalost možda morati da se podignu – kada kriza bude završena. Potpuno suprotno navedenom.

Da biste falsifikovali nečiju izjavu, nije potrebna naročita pamet. Potrebna je samo spremnost, a nje je očito bilo sasvim dovoljno.

P. S. Budući da je M. B. poželeo da prostor na strani na kojoj inače ide moja kolumna damo i nekom drugom građaninu, a ne samo meni, ja se ovime obavezujem da Miša Brkić bude prvi takav građanin. Njegov odgovor će biti štampan u dodatku Biznis umesto moje kolumne. Ja inače ovim završavam svoju polemiku sa ovim čitaocem, a njemu ostavljam poslednju reč.

Autor je urednik Ekonomske rubrike lista Danas