Bog pre velikog praska 1Foto: FreeImages / Cierpki

Gle, gle!

Mi (nevernici) znamo šta je bilo posle, a oni znaju šta je bilo pre Velikog praska. Bio je, zna se – bog.

Lepo, lepo!

Je li to vaše znanje jednako vašem znanju o okretanju sunca oko zemlje? Pa ste spalili toliki narod koji se usudio da vam ne veruje, nego je promatrao, merio, računao, pa ispalo suprotno. A vi to, nakon „samo“ nekoliko stotina godina priznali i usvojili! Puj pike (staro više) ne važi!

Svodi li se to vaše znanje na priču o tome kako je neko (bog?) sprčkao celu vasionu, za tren oka, a zatim umesio čoveka od blata/prašine, da „vlada“ njome? Pa je opet ispalo „malo“ drukčije. Onda ste i to priznali i usvojili: fizika, hemija, astrofizika, evolucija, sve je to u redu, ali iza svega toga ipak stoji bog.

Kad god vas neko ospori svojim radom, znanjem, dokazima, vi to sporo i nevoljko usvojite, pa svog boga gurate u sve tešnje niše. Sad ste ga „smestili“ pre velikog praska (!!!), zato što „mi ne znamo šta je bilo pre velikog praska“. Srećom (po vas), ima još mnogo, mnogo, nerazjašnjenih stvari u nauci, pa kad saznamo šta je bilo „pre“ Velikog praska, naći ćete neku drugu rupu da ga tamo smestite.

Pa da, vaš gospodin je uvek na strani NEZNANJA. Gde god šta NE ZNAMO, tamo ga ugurate, a kad saznamo, pomerite ga u neku drugu „rupu“ neznanja.

Nešto mi sve brže i brže usvajate nauku, pa smo došli do toga da tražite boga u astrofizici i evoluciji.

Nema više lomača, pa mora tako.: „kmee, kmee, ajde da se dogovorimo, da se tolerišemo, da se razumemo. Mašala!

A sve bi bilo jednostavnije, da je sve to jasno i nedvosmisleno napisano u Bibliji.

Veliki prasak, pre i posle, zemlja i sunce, svemir, entropija, Higsov bozon, pa i sve ono (jako mnogo) što još ne znamo, sve je to trebalo da stoji u Bibliji. Makar samo kao naznaka. Ako je bog otac i učitelj, nije li mu to nekako bila i obaveza? Da nas uči, a ne da on, tako večan, svevideći , sveznajući i svemoguć, brlja pa „ispravlja“ (veliki potop). Brljanje i ispravljanje je posao naučnika, i oni to baš dobro rade.

Što se morala tiče, crkva ima sreću što niko ne čita Bibliju! Ja sam ju pročitao, i utroba mi se je pomerila. Plakao sam od užasa čitajući naredbe i savete tzv. „boga“. Pročitajte, dame i gospodo, samo OSIJE/HOSEA 13:16. Tamo neki (vaš?) bog NAREĐUJE da se deca Samarićana saseku u parčiće, a trudnim ženama raspore stomaci, jer su se Samarićani pobunili protiv njega. A ima toga još, i još, baš mnogo. Ne verujete? Pa pročitajte! To piše u Biblji.

A šta je bilo pre Velikog praska, „oni znaju“, iako u Bibliji to nigde ne piše.

Nikome ne osporavam verovanje u bilo šta. Ali, ako neko sebi daje za pravo da mi podmeće Bibliju kao izvor nekog znanja, i kao moralni kanon, imam pravo da se od takvog „znanja“ i „morala“ branim. Čak i da malo psujem (samo intimno, neću pred vama).

Također, ne osporavam postojanje boga. Možda nekakav bog negde postoji (nadam se ne takav kakvim ga opisuje Biblija), ali ja u to ne verujem.

A i ne tiče me se.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.