„Ja nikad ne lažem, čak i kada lažem govorim istinu“, ovo je replika koju u antologijskom filmu Brajane de Palme izgovara Al Paćino. To pravilo sam i ja usvojio, i gle čuda, funkcioniše.
Osoba NN koja u broju Danasa od 13/14. jula pokušava čak i lidu svog sročijanija „Slepi putnik na brodu – festivalu“ (nema ni pola sata novinarskog staža, osim iz vremena kada je bio skrajnut i sa toncem Slobodanom Gjićem Gajom Pipsom, na četvrtom ili petom spratu Radio Beograda, „pisao“ o turizmu, gde je sklonjen dok se vremena ne promene) da me uvredi parafrazirajući naslov sjajnog filma Gorana Markovića „Slepi putnik na brodu ludaka“.
Tačno je, bio sam 22 dana na brodu Neuropsihijatrije Železničke bolnice, „lečio me doktor Dejan Sumrak (!) gde su me pravi prijatelji sklonili jer sam javno vređao lik i delo najvećeg sina naših naroda i narodnosti druga Tita, sa balkona u Makedonskoj ulici“.
Kada su se „vremena stekla“, vraćen sam na posao koji mi prema zaslugama pripada, a to donosi i neke privilegije koja mi je došla kada sam prestao sa dnevnim radom i nastavio da se bavim zanimanjem kao da se ništa nije dogodilo, posle svega 47 godina rada u novinarstvu, dok je NN uživao ceo svoj radni vek menjajući fotelju za fotelju osim što je jedno vreme sedeo na stolici dok je „pisao“ o turizmu. Ne verujem da je ikada napisao razglednicu. Sad na njegovu sreću dao sam mu priliku da neko čuje i za njega, naravno, zahvaljujući i poštovanom glavnom uredniku ovih novina.
Poziva se na „true and just the truth“, moram mu prevesti, na istinu i samo istinu a preskače laži koje je izneo u prethodnom oglašavanju gde tvrdi da sam ga u Sopotu intervjuisao, da smo pričali o filmu i TV (budi Bog s nama, nikada ni slovo nisam napisao o televiziji, iako sam proveo godinu i po dana kao jedan od scenarista prvog srpskog kviza „Da ili ne“).
Nisam ga video (neorganski, a organski ne volim da gledam neke ljude) nikada u Akademiji za filmsku nauku i kulturu, čiji sam član od osnivanja a člansku kartu sa brojem 9 potpisao je Đoka Hrt, Đorđe Milojević jedan od osnivača AFUNA. Član sam i FIPRESCIJA Srbija od osnivanja, autor sam četiri knjige o filmu i za sada jednog romana „Heklanje uz vetar“ koji mi je štampao (o, gle čuda) izdavaštvo RTS iako razotkrivam mnoge intime nacionalne kuće kojoj zahvaljujemo što znamo sve.
Budući da mislim da je NN promenio komunističku partiju ali način opstanka nije, pomenuću još velikog Sašu Petrovića i njegov najslabiji film „Seobe“ za koje tvrdi da je sa gospodinom Petrovićem završio nedovršeni film i dve serije. Gospodin Petrović okreće se u grobu na Per la Šez u Parizu, ili je NN stvarno bio njegov asistent, u tom slučaju NN se izvinjavam, što mi inače nije u prirodi, jer, uvek govorim istinu čak i kada lažem.
NN, manite se ćorava posla (da li to ja o sebi govorim?), prestanite da se narodu pravdate za sve optužbe koje sam izneo, ili biste želeli da u soju biografiju unesete, da ste bili „novinar“ Danasa. A to što svoje znanje o filmu i kinematografiji potkrepljujete činjenicom da ste bili u raznim komisijama, umetničkim savetima i kako kažete drugim „telima“, to samo dokazuje da je u Srbiji sve moguće, jer članovi se na takvim sastancima znali išta o čemu je reč, bave klimanjem glave, i zovu ih klimoglavci. Čast izuzecima, iako ne znam šta ste toplomirali da čak i film imate u malom prstu.
Ne trošite prostor uspešnim novinama, ja se više neću oglašavati jer mi na ovom polju niste dostojan protivnik. Na kraju ću vam ispričati jednu anegdotu o Orsonu Velsu, koji se jednom grupi novinara obratio rečima: „Ja sam Orson Vels, ja sam glumac, pisac, scenarista, mađioničar, umetnik na violini… a zašto ste vi u manjini?“
Autor je novinar, filmski kritičar, scenarista, reditelj, pisac, iluzionista…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
