Carstvo ekonomskog neznanja 1Miša Brkić Foto: Medija centar

Kompanija (preduzeće, preduzetnička radnja, firma) funkcioniše na osnovi stalnog ulaganja kapitala i rada.

Poslovi, proizvodi i tržišta konstantno evoluiraju i zahtevaju permanentno ulaganje kapitala na osnovu odluka koje preduzetnici donose praktično svaki dan.

To je glavna funkcija preduzetnika u ekonomiji – pokušava da stalno čita budućnost, predviđa reakcije tržišta i na osnovu tih predviđanja rizikuje kapital ulažući ga i usmeravajući svakodnevno.

Iz kojih izvora preduzetnik ulaže kapital i finansira rast svog preduzeća?

Može da uzme kredit, može da dokapitalizuje preduzeće, ali prvenstveni i najvažniji izvor ulaganja preduzeća je profit koje preduzeće pravi.

Suprotno preovlađujućem domaćem mišljenju, vlasnici preduzeća (preduzetnici, biznismeni, gazde) ne uzimaju profit u kešu i ne iznose ga u koferima iz preduzeća i onda se „kupaju“ u novcu.

U Srbiji uporno opstaje tvrdokorna predrasuda da su profit kompanije i zarada (dividenda) vlasnika firme jedno te isto, pa tako mešaju i poreze na ove dve stavke.

Kad neko „sa stanovišta zdravog razuma“ ne vidi problem što će kapitalista koji je do sada zarađivao milion evra, zbog povećanog poreza zaraditi samo 800.000 evra, taj ne razume poslovanje preduzeća (nije dovoljan zdrav razum) i razliku između poreza koji plaća kompanija-pravno lice (na profit) i poreza koji plaća njen vlasnik (na dividendu).

Za poslovanje kompanije manje je važno da li je njen vlasnik ostvario dividendu od milion ili 800.000 evra, ali je ekstremno važno da li će platiti 20 odsto veći porez na profit, jer toliko povećanje ozbiljno narušava ekonomsku računicu ulaska u novi posao i nastavka investiranja u aktuelni biznis.

Samo neznanje može da previdi činjenicu da Voren Bafet, Bil Gejts i 80 milijardera kad potpišu zahtev da im se povećaju porezi govore o porezu na dividendu.

Niko od njih, ali niko, ne priziva povećanje poreza na dobit njihovih kompanija. Gejts, recimo, predlaže povećanje poreza na kapitalne dobitke građana.

U Srbiji, nažalost, opstaje žilava predrasuda da su svi domaći preduzetnici Bafeti i Gejtsi i da ih treba odrati porezom (kad bi moglo od 100 odsto). Malo ko razume da vlasnici preduzeća u Srbiji nisu, niti će po bogatstvu ikada biti Bafet ili Gejts.

Ličnu zaradu od poslovanja svoje kompanije (dividendu) vlasnik može da troši po svom nahođenju. To je njegovo lično bogatstvo.

Ako ga investira u svoju kompaniju, onda je oslobođen poreza.

Ali zato profit firme (koji ostaje posle oporezivanja) vlasnik-preduzetnik, pre svega, koristi za ulaganje i rast, uvećavajući svoju imovinu u vidu vlasništva kapitala.

Može i da ne radi tako, ali onda rizikuje opstanak firme na tržištu.

Naravno, svaki preduzetnik najpre gleda da uveća svoju imovinu, a ne svoje prihode, jer je odlika preduzetnika da ne troši nego da ulaže kako bi ubrzao rast kapitala.

To je mehanizam funkcionisanja života, a ne ideologija.

Još jedna krupna domaća zabluda je da rast poreza na profit preduzeća nema direktan negativan uticaj na poslovanje i ulaganje.

Ekonomska nauka i praksa pokazuju suprotno.

Ukoliko država (iz bilo kog razloga) poveća porez na profit kompanije, to direktno utiče na smanjivanje ulaganja kao posledica smanjenja stope povraćaja investiranja, jer se smanjuje profit, a rizik ostaje isti (rizičniji projekti s manjom profitnom marginom prestaju da budu atraktivni za ulaganje).

Kad se smanjuje prinos na ulaganja, to automatski obara vrednost preduzeća, radnje, kompanije.

Usporavanje investicija vodi zaustavljanju celokupne ekonomske aktivnosti (glavni problem sada u vreme korone) i, naročito, povećanju nezaposlenosti.

Zaposlenost ne može da raste ako se smanjuju investicije.

To faktički znači da povećanje poreza na profit kompanija nije u interesu ni radnika, jer veći porez smanjuje broj radnih mesta.

Zato se pametni političari teško odlučuju da podižu poreze svesni da će izgubiti vlast na narednim izborima, jer zbog povećanja poreza gube svi – i preduzetnici i radnici.

Ako bi povećanje poreza zaista moglo da poveća broj radnih mesta, onda bi se svaka vlada povećala porez na 100 odsto, ali to ni teorijski nije moguće.

Niko iole ekonomski obrazovan nikad neće tvrditi da podizanje poreza na profit preduzeća nema direktan negativan uticaj na poslovanje i investicije.

To je objašnjeno u svakom udžbeniku za prvu godinu iole boljeg ekonomskog fakulteta u svetu.

U tim akademskim „bukvarima“ postoje makro i mikroekonomske formule i grafikoni za izračunavanje stope pada poslovanja koja je u direktnoj srazmeri s rastom poreza na profit preduzeća.

A nije zgoreg tu lekciju proveriti u praksi kod gazde najbliže opančarske radnje ili vlasnika bilo koje velike kompanije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

16 reagovanja na “Carstvo ekonomskog neznanja”

  1. Preduzetnik ne gleda u buducnost da bi prilagodio svoj biznis. To cine INOVATORI i PRONALAZACI.
    Uspesan preduzetnik jedino sto radi to je da non stop uskladjuje cenu svog proizvoda, proizvodnje-PONUDE traznji na trzistu.
    Neuspesan preduzetnik kasni sa uskladjivanjem cene, usporava prodaju i dotok profita. Zato iznova i iznova trazi pomoc banaka i drzave. I na kraju su mu svi krivi za bankrot, a najvise porezi.
    Porediti Gejtca i Bafeta sa nekim nasim uspesnim preduzetnicima je uvredljivo, jer oni su samo MASKA BIZNISMENI, iza kojih se kriju mocne porodice vlasnici kapitala koji su toboze Gejtcovi, Maskovi, Bafetovi i slicni.Pravi preduzetnici su u stvari Rokfelerovi, Woltonovi, Fordovi.. Zato je u americkom biznisu sve drugacije nego u nasem.
    Zato biti.preduzetnik nije lako. Ali izvorni, a ne delegirani preduzetnik, kakvi su na nasem trzistu. Sloba je hteo da imitira Rokfelerov poslivni mehanizam, ali to u Evropi, pa i Srbiji se ne prima, vec samo u Americi.

    • Postovani, ne znam.cime se bavite i zelim Vam u tome puno uspehs.
      Ali, sa Vasom.logikom da uspesan menadzer (preduzetnik…sta god) samo.gleda kako ce i kada ce podici cene svojih proizvoda/usluga, sumnjam da cete daleko dogurati… tesko da to moze da prodje cak i u Srbiji, osim u 3 slucaja:
      1. Teski monopol (meni nepoznat)
      2. Stranacka prica
      3. Burazerski aranzmani

      • Baviti se necim je odredjeni rad, a ekonomska nauka je znanje.
        Kao prvo menadzer i preduzetnik nisu isto, jer nisu isti rizici. Preduzetnik moze biti i menadzer, ali ovaj drugi nije preduzetnik, vec po staroj nomenklaturi zanimanja inokosni poslovodni organ-rukovodilac-sef-urednik-brigadir i sl.
        Kao drugo, u komentaru jasno stoji da preduzetnik uskladjuje cene svoje proizvodnje i ponudu u odnosu na trzisnu traznju. To ne znaci da samo podize cene. Naprotiv, to najpre znaci da stalno SMANJUJE CENU svojih proizvoda kako bi povecao prodaju, prosirio udeo na trzistu i ubrzao dotok profita. U kapitalistickoj, trzisnoj ekonomiji vrednost-CENA nekog proizvoda je najveca u momentu pojavljivanja na trzistu. I protokom vremena opada, jer opada inovativni efekat u proizvodu. Posto konkurencija ne spava vec unapredjuje svoje slicne proizvode, i nudi ih po istoj ili nizoj ceni.
        To sto vi mislite da je preduzetnik onaj koji stalno dize cenu, to je recidiv proslosti, i ako se neki tako ponasaju oni sigurno koracaju ka bankrotu. Ili ne zive od preduzetnickog rada, vec od nedozvoljenih radnji pranja novca.
        U socijalistickoj ekonomiji suprotno trzisnim cene proizvoda su uvek povecavane, sto je obrnuto od kapitalisticke. Ali to je iz dva razloga:
        1/ Jer je POTRAZNJA bila veca od PONUDE, posto je srednji sloj gradjana lepo ziveo od svog rada u tom sistemu, i cinio najbrojniju populaciju kupaca, imao solidne plate i odlicne instrumente kreditiranja prodaje robe siroke potrosnje.A, i ostale robe prodavale su se uz solidne kredite sto je u skladu sa pravilima ekonomske teorije.
        2/Jer je akumulacija u preduze ima bila strogo limitirana manjim procentom, kako se ne bi narusili ostali segmenti ekonomike preduzeca amortizacoja, investicije,tekuci izdaci i slicno.
        U danasnjem konceptu kapitalizma i preduzetnistva u Srbiji, akumulacija je i do 50 puta veca od investicija, amortizacije i slicnog. I nalik je prvobitnoj akumulaciji kapitala, koju obicno prati nekontrolisani egoizam preduzetnika i obicno se na tom putu vecina i zaglavi.
        A naravno posle se taj novac nekako u torbama i kesama odliva iz zemlje i to sve na racun kupaca, kojima proizvodjaci ne povecavaju cene, jer kupci nemaju vise cime da plate, vec da bi prelili svoje troskove i neracionalnosti idu na opticku varku smanjenjem pakovanja, gramaze, kilograma, klase i slicno. Npr. Cokolada od 100 grama koja se po 120 dinara prodavala pre 8 godina ima istu cenu i danas samo 90 ili 80 grama. Ili na primer plasticno crevo Pestan fi tri cetvrt milimetar ili dva tanji zid creva. Ili dzak cementa umesto 50 kg ima 42 kg, ili dzak kukuruza koji je kostao 1000 dinara 50 kg. Sada za iste pare ima 40 kg.
        Ako nekog interesuje kako je sve to moguce kod nas treba da zna da je zo zbog.odsustva pravne drzave u Srbiji. Tamo gde nema pravne drzave nema ni ekonomije, ni prrduzetnika, vec samo harambasa. A, kao sto znamo on8 bas udaraju po cenama, i to u ljudskim glavama.

    • U stvarnom životu, gore pomenuti imaju debele poreske olakšice. Fale samo US Steel, American Airlines, Chevron…. Sa druge strane, kada Americi zafale novci za neki rat, krizu itd, ti isti samo pitaju kada i koliko treba. Tako je to u USA.

    • Dalibore pisac je hteo da kaze da te je otac i deda lagali.Da frizer ,rabadzija ,moler itd nisu peta kolona i drzavni neprijatelji vec od njihovog poreza ti primas socijalnu pomoc a deda penziju.Penzioni fond je 2000 godine bio 0 u kasi i dugovalo se penzionerima 6 penzija. Da ne mislis valjda da drzavni tajkuni Miskovic Beko i razni bogatasi od 90 0tih ovde placaju porez ,E toliko nisi glup -naravno ne jel oni placaju porez na Kipru i koje kakvim ostrvima.Da Fijat kome je dato milijardu nesto pomogo Srbiji….

      • E, pa, ne pise Brkic ni o rabadziji , ni o frizeru, ni o moleru. Oni u Srbiji najcesce ni NE placaju porez, jer rade uglavnom na crno. A vi biste mozda pogledali podatke pa videli da npr. Miskovic placa porez u Srbiji. On prica o BOGATIMA. „Ali zato profit firme (koji ostaje posle oporezivanja) vlasnik-preduzetnik, pre svega, koristi za ulaganje i rast, uvećavajući svoju imovinu u vidu vlasništva kapitala.“ Pa da ja pitam gdina liberalnog da li je NORMALNO i MORALNO da profit bude 30% i vise? Kakve su to super firme koja mogu to da ostvare? Osim ako ne izrabljuju radnike ili su monopolisti? Ili, mozda ne postuju zakone pa zagadjuju okolinu i ubijaju ljude? A onda umesto da RASTU, one pare iznose iz zemlje. Iste one zemlje koja im je omogucila da se enormno bogate, ne samo time sto im je za pocetni posao dala pare, vec time sto ima je smanjila rudnu rentu, dozvolila da uvoze radnu snagu iako im je omogucila da ovde IZMAJMLJUJU ljude kao automobile (ali za manje para).

  2. Zahvaljujuci gospodinu Miši Brkiću, junoša je svodjen i sveden na pravu meru.

    Na Danasu je da to odrzi i zadrzi.

    • Gospodin Misa Brkic mozda prica o nekom kapitalizmu koji je nekad bio i postojao u zapadnom svetu (do pocetka 90tuh) a koji i danas pokusavaju da prodaju naivni kriticari socijalizma.
      Nazalost jos od Tacerove, a onda od Buscha starijeg, kapitalizam je postao laz, kradja i prevara.
      U danasnjem kapitalizmu nije vazno napraviti bolji proizvod vec slagati (marketing) da je moj bolji. Takodje od kada su najvece korpiracije iznele pare iz svojih zemalja (sto rade i svi nasi „kapitalisti“), vise ih nije briga za sopstvene drzave (google, microsoft, apple,…). E zbog toga godpidibe Brkicu, sve sto pricate nema veze sa realnoscu. Najveci deo danasnjeg bogatstva tih kapitalista je jednostano ukraden i otet, pa sada recite sta treba raditi

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.