Foto: Freeimages/cierpki

Na terenu, na severu Kosova, u centralnoj Srbiji, u Vojvodini, među građanima Srbije, nepristrasno, jer smo naučnici i istraživači, o čemu svedoče knjige i studije koje objavljujemo, dolazimo do podataka iz kojih je vidljivo da su institucije obesmišljene, (zlo)upotrebljene zarad koristi nekolicine izabranih, podobnih istomišljenika. Kakva je tek ironija pozivati se na prošlost i mantru o jednopartijskom sistemu! Sveprožimajuća (ne)vidljiva moć jedne partije ovog puta deluje pod krinkom pluralnog društva u kome onaj koji pobeđuje na izborima ima pravo da radi šta želi i to naziva demokratijom. Za razliku od jednopartijskog sistema u kome je sloboda bila otvoreno ograničavana, ali u realnosti praktikovana uprkos ograničenjima, danas živimo u društvu u kome je sloboda proklamovana, ali u realnosti ograničena (više ne toliko) nevidljivim pritiscima i sredstvima. To je kontekst u kojem živimo i koji nameće okvir našeg delovanja.

Napori kolektiva IFDT su usmereni na otvaranje prostora za dijalog i za kritičke susrete različitih ideoloških pravaca. Ili možda gospodin Avramović smatra da su Frensis Fukujama, Džudit Batler, Majkl Volcer i Aksel Honet (svi su bili gosti u organizaciji IFDT) ista strana ideološkog spektra? Ili da su Slobodan Jovanović, Justin Popović i Radomir Konstantinović bili ideološki istomišljenici (a svakome od njih je Institut posvetio konferenciju i okrugli sto)? Institut je kuća u kojoj nema zabranjenih imena ni tema. To je obeležje institucije koja baštini nasleđe svojih osnivača i svih onih koji su kroz institut prošli kao istraživači i saradnici.

Zašto onda strahujemo od Upravnog odbora koji je država, kao osnivač Instituta, postavila? Upravo zbog gore pomenute retorike jer nakon takvih stilskih vežbi sledi i malo salonske prakse u Upravnim odborima koji u vidu kaznene ekspedicije kreću u kontrolu pluralnosti i autonomije kakvu je institut do sada negovao. Jer šta bi drugo značila kontrola upotrebe finansija, procesa upravljanja i zakonitosti rada u Srbiji? Članovi Upravnog odbora će sedeti i gledati računovodstvene papire? Da li će pregledavati naše ugovore o javnim nabavkama? Država kao osnivač i finansijer ima na raspolaganju institucionalne mehanizme kontrole našeg finansijskog i pravnog poslovanja, što je u više navrata i praktikovala. To su – da vas podsetimo gospodine Avramoviću – interna revizorska služba nadležnog ministarstva i državna revizorska kuća koja zapošljava profesionalno obučen kadar koji se bavi takvim stvarima. Ili možda smatrate da kolege koje su bili članovi Upravnog odbora u prethodnim mandatima nisu časno i dostojanstveno obavljale svoju dužnost pa sumnjate u poslovanje IFDT? Ili sumnjate u rezultate prethodnih kontrola i revizija?

Možda ste stekli utisak da raspolažemo znatnim finansijama, jer imamo toliko obiman program dešavanja i aktivnosti. Institut je svoj program i svoje aktivnosti ostvario samostalno i kolektivno. Uz minimalna sredstva koja se izdvajaju za nauku u Srbiji, a podsetićemo vas da je reč o 150 din dnevno po istraživaču. IFDT je od 2011. do danas održao preko 500 događaja s više od 2000 registrovanih učesnika iz inostranstva. Naš zajednički rad je omogućio da časopis Filozofija i društvo bude na svetskim listama vrednovanja. Naš rad na kvalitetnom istraživačkom programu u zemlji iz koje mladi beže, vratio je u Srbiju 15 istraživača i istraživačica, što je skoro polovina zaposlenih. Promovišemo Srbiju i ostvarili smo partnerstva sa preko 60 institucija iz Evrope i sveta. Institut tako postaje mesto susreta naučnika i naučnica iz Srbije s najvažnijim svetskim teoretičarima humanističkih i društvenih nauka, sve više kolega iz Evrope dolazi u Institut kako bi sprovodili stručne i istraživačke projekte i provodili studijske boravke.

Da, brine nas ograničavanje zakonom garantovane autonomije jer je uloga Upravnog odbora da zajedno s kolektivom, definiše program rada Instituta i usmerava njegovo poslovanje. Insistiranje na nezavisnosti i nepristrasnosti predstavnika države kao osnivača u takvom telu postulat je koji jedno demokratsko društvo ne dovodi u pitanje.

U Srbiji, međutim, ne postoji podela odgovornosti, podela vlasti, sloboda medija (rezultati istraživanja, i to ne samo naši, o tome svedoče). Zar bi imenovanje predsednika UO koji u svojim knjigama deli naučne delatnike na rodoljupce i rodomrsce, moglo ukazivati na to da će se naš istraživački i intelektualni rad odvijati autonomno?

Koautorski, jer zajednički rad je ključ svega što radimo.

Autori su naučni saradnici Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu

Odgovor na tekst Zorana Avramovića „Politička diskriminacija i naopako shvatanje“ (Danas, 3. jula)

Povezani tekstovi