Foto: Aleksandar Stojanovic… prejudicira na kraju, napasti njenu ispovest „uz ono „ali“, kojim će jedan zločin opravdavati drugim“, dolazi se do poražavajućeg zaključka, koji sugeriše Kemija, da su hronična mržnja i neoprost definitivno rasklimali bosanski tronožac.
Još poraznije je što se zadnjom opaskom novinarke Kemije, „uz ono „ali“, zatvaraju usta bilo čemu drugačijem, uz autističnu izričitost da treba živeti u svom mikrokosmosu ne obazirući se na druge.
Kao što mi jedared reče jedan moj muslimanski prijatelj: „Ne želim da slušam o bilo čemu što je bilo pre 1991. godine“, iako zna da se istorija dešavala i pre toga.
Tako očigledno misli i prenaglašena patriotkinja Kemija, koja je rođena posle toga.
Dakle, nije „ali“, nego „takođe“.
Jedno od tih „takođe“ se dešavalo u Kamengradu u februaru 1943. godine, podno planine Grmeč, kada je ubijeno 10 članova porodice dva rođena brata Trive i Jove Todorovića iz obližnjeg sela Koprivna, osmoro dece i njihove majke.
U tom familicidu zatrta je cela Trivina porodica, njih šestoro, supruga Jovanka i pet sinova: Zdravko od pet godina, Gojko od osam godina, Pero od 11 godina, Dušan od 13 godina i Ljubomir sa 15 godina.
Istovremeno je ubijena Jovina supruga Vukosava i njihove tri ćerkice: Đuja od tri godine, Bosiljka od četiri godine i Dara od pet godina, a šestogodišnja Mara nekim Božjim čudom ostala je živa ispod leševa i spasena, o bosanskog apsurda, milosrđem nekih drugih Muslimana iz istog sela.
Voleo bih čuti da li je i to za novinarku Kemiju priča koja „ledi krv u žilama“, kako ona kaže.
Žrtve su srpski hrišćani, a egzekutori su ustaše islamske provenijencije. Mesto zločina: napuštena kuća u Kamengradu. Način izvršenja: bombama i metkom u potiljak. Odgovornost: izvršioci zločina nikada i nikome nisu odgovarali. Satisfakcija žrtvama: nikakva, bezimeno sahranjeni u dnu njive bez obeležja i pomena. Izvor: još živo pamćenje, knjiga „Sagorevanje“, Beograd, 2019. i Arhiv Jugoslavije.
Teško greši i nepošteno misli onaj ko bi mi na pomen Kamengradskog zločina 1943. godine, spočitavao da time opravdavam zločin u Srebrenici, jer o tom zločinu/genocidu nad Muslimanima od strane bosanskih Srba mislim najgore, to je strašni i neljudski čin koji nije smeo da se desi i iza kog ostaje šutnja i sram.
Ipak, zločinci su procesuirani i osuđeni.
Izazov je za svakog istraživačkog novinara i razumnog čoveka da se zapita ne o vremenu, mestu i obimu zločina u Srebrenici koji su neupitni, već o širem bosanskom ozračju koje je moglo da proizvede takve zlikovce i takvo grozno nedelo.
A moglo je, kao što je moglo i 52 godine pre toga.
Kamengradski familicid i brojni drugi Kamengradi i Jasenovci nisu procesuirani i ostali su u tami istorije.
Nije bilo fotografa, fleševa i kamera i nekog ko bi kao general Ajzenhauer po ulasku u oslobođeni nacistički logor rekao: „Snimajte, pojaviće se kurvini sinovi koji će reći da se to nije dogodilo.“
Dok je Kamengrad teška i sasušena rana koja tinja u dubini, ali se ne vidi i ne pokazuje, zločin bez pomena i memorijalnog dana, Srebrenica je postala javna nacionalna institucija Bošnjaka/Muslimana koja nadahnjuje autore školskih udžbenika da uče decu da su komšije s kojima treba da žive genocidan narod.
Toj teškoj rani ne daju da zasuši, poput kamengradske, već sve čine da stalno i iznova prokrvari i mirisom krvi sablažnjava i huška na mržnju i zavadu.
A razmišljanja boemkinje Kemije su u svojoj dubini, nažalost, upravo takva.
Nije dobro što je „Kamengrad“, kao paradigma stradanja Srba u Bosni, prećutan. Ali je bolje i to nego da ima srebreničku ili vukovarsku promociju smrti i osvete.
„Kamengrad“ je žrtvovan radi mira i suživota i zato on u očima bosanskih unitarista može da bude primer na koji se mogu ugledati i zakleti.
Bilo je: Ćuti i stišaj emocije… idemo zajedno dalje.
„Srebrenica“, pak, uz puno uvažavanje žrtava, razumevanje i svu sućut, postala je medijska mašinerija koja uništava ono malo zdravog tkiva i veziva u Bosni.
Ona, uz zanemarivanje i prećutkivanje Kamengrada, definitivno vodi u mržnju koja je tolika i tako se stalno i neopozivo razbuktava, da svakog ko je razuman to navodi na zaključak da se rat nastavlja svim mogućim sredstvima, sada bez metaka i pušaka, da je zajedništvo tri naroda u Bosni ista iluzija koja nije uspela ni u Jugoslaviji, te da je današnja „Srebrenica“ sasvim dovoljna da definitivno uruši krhku troimenu dejtonsku bosansku zajednicu.
Jer kako dalje zajedno, ako mlada boemkinja Kemija „još uvek živi rat“ i nezadovoljna je što „mora da živi s Onima, a ne bi“.
Imenovani je advokat iz Beograda
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Oto Vagner i njegovi učenici
Kosovo: Na izborima 21 stranka, pet građanskih inicijativa i dve koalicije
Kemije i Jasmile, ono kada bosnjacke sovinistkinje glume „multietnicnost“ i „otvorenost“. Dobro je sto se objavljuju tekstovi sa njima, zanimljiv je i onaj intervju Jasmile Zbanic za „Novu“, neka znaju Srbi sa kim se ima posla. Sta li sta tek misle o Srbima oni iz pasivnih krajeva kada su im „urbani“ ovakvi.
Kao čoveku, Srbinu, koji 61 godinu živi u Vojvodini, razumljiv mi je stav gospodina Todorovića. Užasavam se generalizovanja, ali „nešto“ Bosanske muslimane „tera“ da od zločina prave svojevrstan biznis, politički i novčani. Živeći, školujući se, odrastajući, kumujući sa mađarima, rusinima, ukrajincima, rumunima, slovacima i inim ovde u Vojvodini nikada nisam razumeo mržnju koju Bošnjaci u Bih i Hrvati u Hr imaju prema svemu srpskom.
Одличан текст, свака част
Autor je potpuno u pravu. Insistiranje na Srebrenici ce “ bosnjake” tek kostati .
Hvala za članak i informacijama o Kamengradu gospodine Todoroviću.
Свака Вам част. Годинама покушавам да формулишем своје мисли на горе наведене теме, никако не успевам на жељени начин. А Ви сте успели – изрекли сте баш све што мислим, и како мислим. Хвала!
Hvala Vladimiru Todoroviću advokatu iz Beograda na ovom tekstu. Kenija je mlada ali ona zna za Kamengrad i za mnogo srpskih Srebrenica, ali to nju ne pogađa i ne interesuje. Kako je bilo do devedesetih. Posle 1918. svetski moćnici su odabrali kralja, a 1945. Tita da većini Srba zabrani da javno pitaju za zločine počinjene nad njima, a ostalima da javno mrze Srbe. Manji broj jednih i drugih su javno to radili, ali su „ućutkivani“. Rat 90-tih je počeo kada su Srbi počeli da pitaju za zločine i otkopavaju jame, a ostali da mrze Srbe. Čeka se da svetski moćnici nametnu neko nepristrasno rešenje već 20 i više godina.
Dovoljno je valjda pogledati etničku mapu Jugoslavije, da se shvati zašto je 1945. nacrtana NR BiH. NDH podeljena posred ogromnih srpskih teritorija.
Pre oslobođenja, prema popisu 1931. u Savskoj, Vrbaskoj i Primorskoj banovini je živelo 1.256.000 pravoslavnih.
Da bi se razumele razmere, Dravska banovina je ukupno imala 1.144.000 stanovnika.
Tekst ovog advokata razlog je da procitah tekst pomenute novinarke. Da se nekim slucajem nasao pozvanim da prokomentarise svakodnevni jezik mrznje i politiku Mileta Dodika razumeo bih njegovu reakciju ovako ostaje mi da se cudim o zameni teza u njegovom tekstu pitajuci da li je razumeo ovaj tekst o kojem pise uz svo razumevanje za bolna secanja na sve zrtve bez obzira cije su. Bosni je potrebno malo dobre volje i istine i svesti da uprkos svemu sto se desilo ako vec ne moze biti ljubavi izmedju zrtve i dzelata treba da ima svesti da se pakleni krug zla treba i mora prekinuti necim sto bi bio prihvatljiv okvir za sve koji nazalost izmice. Valjda ce doci neke druge generacije neopterecene istorijom. Ali pre toga valjalo bi otkloniti razorne uticaje sa strana.
Da li bi se Nemci i Francuzi pomirili i kasnije ujedinili u EU, da su oslobodioci posle rata naterali pola Francuske pod Nemačkom okupacijom da prave „Republiku Franko-Nemačku (FiN) sa Nemačkom, po uzoru na BiH?
I šta Dodik, štazamena teza? Da li on krši BiH ustav i prebacuje BiH ovlašćenja na RS, ili je pak situacija upravo obrnuta?
„Ali pre toga valjalo bi otkloniti razorne uticaje sa strana.“
Sa ovim se slažem: strani faktor treba ukloniti, onaj iz ustavnog suda koji ne primenjuje nego proizvodi pravo, a pogotovo treba izbaciti diktatora zvanog „visoki predstavnik“ kojeg ni jedan od 3 naroda i 2 entiteta niti je izabrao niti mu išta može. Gde to bre ima, i jel’ i za to kriv Dodik?
A koliko “kamengrada” na Kosovo,?!
Hvala Ti dragi brate na dostojanstvenom komentaru te rak rane naše porodice. Naši roditelji nisu pravili dramu od te porodične tragedije. Razumjeli su to kao zlo koje se dogodilo, nisu nas djecu vaspitavali u mržnji i revanšizmu. I zato smo mi kao ljudi uspjeli biti i ostati iznad svega toga. Problem imaju i imaće oni koji još uvijek njeguju u svojoj duši taj neljudski, zločinski mentalitet. Mladen Todorović.
može neko ko se zalagao za razbijanje multietničke Jugoslavije može da se zalaže za multietničku BH?
Bravo za potresni i duboko humani tekst.
Tekst Kemije ni malo ne iznenadjuje, to je retorika i pre rata u Bosni a sada jaca nego ikad, zalosno je kako su muslimani namesteni I izigrani a kasnije I zrtvovana od medjunarodne zajednice, doticna je za “multikulturalizam” I niko joj ne “smeta” ali sa srbima a i hrvatima ne moze da zivi ali mora, ipak hoce unitarnu bosnu ne bi li pokorila srbe da prihvate islamsku drzavu gde BiH nepovratno ide
Verovali ili ne: neko mi poslao staru fotografiju, Turci srecni docekuju srpske vojnike, koji su ih oslobodili Bugara. Tu se ja setih, iz malog mozga, da su Bugari do skora izbacivali Turke iz svoje zemlje. Poslednje krupno izbacivanje je bilo 29.maja 1989, njih 360 000! I pored toga je Bugarske u EU I u NATO. Ne secam se da je Bugare neko pozivao u Hag
Neverovatno kako izvlaceci reci iz konteksta pokusavate da devojku koja ima sasvim ispravan pogled na svet diskriministe, ne biste li opravdali SVOJ nacionalizam. Ona nigde u svom tekstu nije pozvala na „ali“, ALI vi jeste. Time sto ste pokusali sa Srebrenicu, zato sto su pojedinci osudjeni, ponistite stravicnim ratnim zlocinom iz 1943. I ne samo da smatrate da je „ali“ nesto neophodno, vec i pogresno prenosite njene reci: „Onda sam odjednom odrasla i shvatila da su oni koje većina građana entiteta Republika Srpska smatra herojima, u stvari zločinci i da ne postoji vrijeme i mjesto u kojem bih ja željela da gradim budućnost s takvim ljudima – a moram.“ Moram reci da i ja imam problem suzivota sa ljudima poput vas, kojima zrtve sluze za potkusurivanje, a zlocinci postaju heroji.
Ovim tekstom advokat VladimirTodorović nije proširio vidike čitalaca već je samo, iako je imao dobru nameru, odveo njihovu pažnju na stranputicu. Ako je Kamija Hodžić u svojoj ispovesti iznetoj uvaženom Radu Radovanoviću izjavila da „mi još uvijek živimo rat“ ja u toj izjavi ne vidim da ona huška na mržnju i zavadu. Meni nije zasmetalo što je advokat izložio podatke o strašnoj likvidaciji 10 članova porodice Todorović u Kamengradu u februaru 1943. g. koju su počinile ustaše islamske provincijencije. Iako nije opravdao genocid u Srebrenoci zločinom u Kamengradu, advokat nije bio iskren i nije izabrao svestrani pristup pri pisanju. On je izbegao da pomene da je u poslednjem bosanskom ratu bilo na desetine, a možda i na stotine „Kamengrada“ u kojima su likvidirani civili Bošnjaci. Todorović je izbegao da prokomentariše Kamijinu izjavu da su srpske snage odmah na početku rata 8. maja 1992. g. ostavile smrt i pustoš u Srebrenici ubivši 3o civila Bošnjaka. Na osnovu tog zločina i drugih u okolnim gradovima, svestranim pristupom ne može se nikako izvesti drugi zaključak nego da je to deo ranije pripremljenog plana da se Istočna Bosna očisti od Bošnjaka kao pripadnika druge nacije i vere!
Svi koji žive i kite se sa tragedijom u Srebrenici očekuju i nadaju se osveti. Oboženi Čovek, Vladimir Todorović to im predočava i dobronamerno ih upozorava.