Karić je čovek iz naroda i time se ponosi

Dok se budemo gložili i razdvajali na dve Srbije, dok se bude potenciralo na kojekakvim razlikama poput onih u ličnom stavu Žikice Simića, sociologa iz Niša, objavljenom u Danasu i naslovljenom „Prva Srbija brojnija je od Druge Srbije“, uvek ćemo se vraćati korak unazad umesto da koračamo dva unapred.

U tom tekstu se zamera narodu što ne voli gospodstvene, kulturne i urbane političare, već one koje oseća sebi bliskima, u čijim ponašanju i držanju prepoznaje nešto svoje.

Klasična zamena teza. Narod jednostavno voli i uvek će voleti ljude koji ga razumeju, koji znaju šta ga mori, šta mu treba. Narod voli domaćine, one koji ne rasipaju i budzašto rasprodaju teškom mukom stečenu imovinu. Voli ljude koji stvaraju, koji grade.

Simić piše da narod voli Bogoljuba Karića sa južnjačkim i prostonarodnim govorom i sa zelenom salatom.

I voli ga, jer je Karić čovek iz naroda i ponosan je na to. Spočitava mu se južnjački govor, a upravo taj kolorit dijalekata je nešto što predstavlja bogatstvo Srbije i što je čini još lepšom. Smeta i zelena salata kao da je to tobože nešto čega se treba stideti, umesto da na njoj Srbija ubira milionske prihode.

Ta Bogoljubova zelena salata je postala simbol narodnog bunta protiv onih koji su se svojski potrudili da unište i poljoprivredu i privredu, da na fabrike stave lance i katance, da unište srpski finansijski krvotok, da rasprodaju sve banke kako bi se naša štednja čuvala u zapadnim bankama koje potom tim novcem finansiraju kompanije iz svojih zemalja a koje dolaze kod nas i one zapravo naša sredstva predstavljaju kao svoja ulaganja.

Bogoljubova zelena salata je postala simbol narodnog bunta protiv onih koji su želeli da raskuće sve što je decenijama stvarano.

Dovoljno je samo podsetiti da je Karić početkom devedesetih Srbiju uveo krupnim koracima u eru digitalizacije donoseći nam internet i mobilnu telefoniju, otvorivši nam vrata 21. veka daleko pre svih u jugoistočnoj Evropi.

Otvorio je prvi privatni univerzitet, prvu privatnu banku, prvo privatno osiguranje… I sve su mu to oteli upravo oni koje je tokom predsedničke kampanje sa sve zelenom salatom u ruci prozvao za ekonomski terorizam.

Pokrenuli su medijsku satanizaciju porodice Karić, a montirani procesi predstavljali su jasan politički progon zbog čega je morao da čitavu deceniju provede u izgnanstvu.

Samo jedna od tih otetih kompanija koju je stvorio Karić prodata je za milijardu i osamsto trideset miliona evra! Sve lažne optužbe su naredbom Tužilaštva za organizovani kriminal potkaj 2016. godine odbačene i sa Karića je skinuta ljaga.

Bogoljub je sa svojom braćom i sestrom, kao čovek iz naroda i uz narod, ime Srbije proneo po celom svetu.

Njegova kompanija je u januaru 2020. godine, treću godinu zaredom, tokom trajanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, proglašena za jednu od 100 najboljih na planeti. Svuda je dobrodošao, brojna priznanja je dobio.

U decembru prošle godine kada mu je u Moskvi uručen orden Svetog Andreja Prvozvanog ukrašen zlatom i dijamantima, Bogoljub je govorom podigao na noge 6.000 ljudi na svečanosti u Kremlju, koji su mu burno aplaudirali, a sva svetla u dvorani su upaljena u njegovu čast. Srbi su ponosni što imaju jednog takvog čoveka.

I još jednom da ponovim – narod voli vredne ljude. Ubedljiva pobeda SNS sa koalicionim partnerima, među kojima je i pokret Snaga Srbije – BK, na izborima 21. juna je upravo oličenje toga.

Nije to nikakva podela Srbije na prvu i drugu, već ona vodi ka jedinstvu naroda i ostvarenju cilja, a to je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Nama nikakve podele nisu potrebne, one su nas kroz istoriju skupo koštale.

Srbiju danas vodi Aleksandar Vučić, pravi srpski domaćin koji je od nje stvorio državu cenjenu od svih, koja je lokomotiva razvoja na Balkanu.

Kuda god da krenete po Srbiji videćete gradilišta, nove auto-puteve, fabrike sa hiljadama zaposlenih… Bogoljub Karić je davno rekao: „Srbija mora da radi, gradi i da rađa.“ I to se ostvaruje.

Stoga, podela Srbije na prvu i drugu je izlišna. Nama su potrebni ljudi sa idejama, vizijama, ljudi koji su spremni da ovu zemlju učine boljom. Narod će ih uvek podržati.

Važno je napomenuti da je ta ruralna Srbija, koju Simić ismeva, dala šansu i Đinđiću, i Tadiću, i Koštunici, i mnogim drugima iz takozvane demokratske opcije da ih vodi u bolju budućnost. I punih 12 godina se nadala i čekala. I koliko je još trebalo da ih nosi grbači?!

Srbiju su stvorili i sačuvali istinski domaćini, počevši od Nemanjića, preko Karađorđa, Miloša Obrenovića… Srbiju su kroz vekove branili i odbranili upravo oni koji su se uvek ponosili tradicijom i narodnom baštinom.

I, da… Da ne zaboravim. Simić u svom tekstu piše da političari koji sviraju gitare nisu omiljeni u narodu. Bogoljub Karić upravo dokazuje suprotno.

Autor je narodni poslanik i privrednik