To ne zna ni sam kolumnista, Nikola Samardžić koji slovi za profesora na istorijskom odeljenju Filozofskog fakulteta Beogradu.

Okomio se na čoveka biznisa, koji nije u vlasti. Napada čoveka koji je više od 11 godina bio prognan iz Srbije samo zato što su ljudi iz tadašnje vlasti bacili oko na Mobtel, koji je Norvežanima prodat za 1,8 milijardi evra, a parama se izgubio svaki trag. Želi da čoveka koji je svoj ugled, svoje graditeljske rezultate ostvario upravo u periodu izgnanstva i to u tuđim zemljama, a ne svojoj Srbiji – prikaže kao mrzitelja Evrope?! Dakle, Samardžić se ostrvio na biznismena koji je danas među 100 najuspešnijih lidera u svetskom građevinarstvu, a da pri tome nema ni trunčicu istinitog u kontekstu onog kada nabrajajući druge, umetne i ime Karića.

Karić je svoje evropejstvo dokazao upravu u deceniji progona iz Srbije. Karić je svoj patriotizam pokazao onog trenutka kada mu je dozvoljeno da ponovo stupi na tle Srbije, jer je ponudio da svojim kapitalom, bez ikakvih privilegija vlasti, izgradi „Tesla grad“ ne ispod 800.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora i ne preko 500 dolara po kvadratu.

Ako jedan istoričar može da kaže za svoju zemlju da je spala „na najniže azijatske standarde“ – onda su njegove tvrdnje hiljadama milja daleko od istine i nedostojne jednog profesora istorije! I otuda njegova tvrdnja da je “ Srbija istovremeno žrtva slabosti evropske spoljne i bezbednosne politike koja nije bila u stanju da se odupre agresiji Rusije i Kine, populizmu i Bregzitu“ – jednostavno ne zavređuje da se ozbiljno uđe u polemiku sa istoričarem koji je zalutao u novinske kolumniste.

I, kako onda verovati istoričaru da se služi „sopstvenim moralnim obavezama i alatom istoričara“, ako napiše: „U kohabitaciji vlasti i opozicije javna politika je time usmerena na diskriminaciju, diskvalifikaciju i eliminaciju svih manjina koje ne pripadaju udbaško-klerikalnom mejnstrimu.“ Ili: “ Srbija je ruska gubernija i kineska kolonija. Srbija je plen bandi i službi. Izolacija je putanja očuvanja partijskih, koruptivnih, mafijaških i klerikalnih privilegija.“

Aferim, profesore istorije!

Autor je novinar

Povezani tekstovi