Knjižara koje više nema

Kao poslovođa knjižare Službeni glasnik, koji je poslovao od 2012. godine u Novom Pazaru, želim da izjavim da je knjižara zatvorena preko noći, bez ikakve prethodne najave, jer je roba uredno stizala kao i u svim ostalim knjižarama, čime je vršena priprema za novu školsku godinu i ništa nije ukazivalo na mogućnost odluke o zatvaranju knjižare.

Mogu samo da kažem da sam i dalje u šoku i razmišljanju kome je takav potez mogao da donese išta dobro.

Knjižara je uredno poslovala, godinama smo gradile status i dokazale da je Novi Pazar između ostalog jedan univerzitetski grad u kome obrazovani ljudi redovno posežu za knjigom i rado provode vreme u knjižari, koristeći je kao mali ali moćan obrazovni centar, kojeg nažalost više nema, bez ikakvog valjanog razloga.

Po kojoj logici je knjižara koja je dostizala godišnji prihod za primer i postala mesto okupljanja najumnijih generacija, spojila lepo i korisno, obrazovanje i prihod državi mogla da bude zatvorena u roku od mesec dana.

Meni je lično jako žao najpre zbog mladih ljudi i svih građana koji me i danas zaustavljaju po gradu sa puno pitanja o Službenom glasniku, na koje ja nažalost nemam odgovore.

Da li su činom ovakvog zatvaranja knjižare kršena prava radnika, ne mogu komentarisati jer nisam pravnik, ali mogu da izrazim svoje lično žaljenje zbog nelogičnog poteza koji nikom ništa dobro nije doneo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.