Obično se u njihovo ime oglase nepoznati portali, poluanonimni pokreti, udruženja, pojedinci… U ovom slučaju – davno zaboravljeni politički „asovi“.

Šta su motivi Aleksandra Radosavljevića, nekadašnje prve zvezde afere „Bodrum“, da se, nakon godina opravdanog odsustva u javnosti, iznenada pojavljuje, baš povodom naše analize stanja u gradu i krajnje tendenciozno, burno i pomalo nekontrolisano reaguje, u prvi mah mi je bilo nejasno. Nervoza kojom obiluje njegov tekst odavala je utisak da je na nekom, za njega vrlo bitnom, zadatku. Potvrda je stigla vrlo brzo. Bio je to konkursni zadatak. Dan nakon objavljivanja njegovog članka u listu „Danas“, ohrabren verovanjem da je uspešno obavio prijemni test, Aleksandar Radosavljević podnosi kandidaturu za direktora Turističke organizacije Opštine Knić, gde je, naravno, na vlasti lokalni SNS. Time otklanja sve dileme.

Ako ostavimo po strani činjenicu da je sve pisano isključivo sa motivom da se dodvoravanjem preporuči ovdašnjem SNS-u za direktora u Kniću, tekst zaslužuje pažnju kao negativan primer koji oslikava zbog čega je u našem javnom prostoru sve manje civilizovanih dijaloga i argumentovane razmene mišljenja. Očigledna je namera da se obeshrabre na javno zagovaranje svi koji ne hvale aktuelnu lokalnu vlast i da im se uskrati pravo na stav i mišljenje. Smatram da apsolutno svaki građanin ima pravo na kritiku. Kao građani, ali i kao predstavnici političke opcije koja je na izborima dobila poverenje Kragujevčana za ulazak u gradski parlament i nalazi se već treću godinu u opoziciji, imamo apsolutno pravo, ali i obavezu, da kritikujemo gradsku vlast, njen rad, u ovom slučaju – težak nerad. Pokušaj diskreditacije kafanskim manirima na način koji raspaljuje mase po birtijskim kuloarima i slavskim trpezama, zamaskiran u onu „pa i oni su bili vlast“, samo je doprinos u želji da se ništa ne promeni. Ako se racionalnije sagleda, besmisleno je. Kada bismo oduzeli pravo na reč svima koji su bilo kada na bilo kom nivou vršili vlast – Srbija bi zaćutala. S tim da bi u redove ispred LDP-a morali apsolutno svi drugi, dok bi počasna loža doživotne tišine bila rezervisana za Aleksandra Radosavljevića i njemu slične, zato što su glupostima, poput mahanja izmišljenim avionskim kartama sa skupštinske govornice, ne samo uveli rijaliti politiku u Srbiju, već besramno lagali iste one građane koji su ih, u nadi da će se zaista nešto promeniti, izabrali na funkcije koje su imali.

Tačno je da je naša gradska organizacija bila deo lokalne vlasti od novembra 2014. do aprila 2016. Iako je u Srbiji jeres priznati, što je ujedno i najveće licemerje, politička smo partija koja želi da učestvuje u gradskoj vlasti i nešto konkretno uradi, pod uslovom da postoji prostor i mogućnost za tako nešto. Za tih godinu i po dana smo preuzeli odgovornost za resor vanprivrede i jedino su rezultati u ovoj oblasti ono što nas realno definiše, ostalo je politikanstvo. Najzapušteniji resor postao je resor u kojem se najviše uradilo za vreme našeg mandata. Svakodnevni pristup, posvećenost i konkretni učinci, pre svega u oblasti obrazovanja, uticali su da i dan-danas ljudi, sa kojima smo se sretali tokom tih godina, pozitivno reaguju na nas. Nastavnici, roditelji, umetnici, sportisti, đaci, studenti, rekreativci… Uostalom, šta misle o našem radu rekli su na izborima 2016, kada smo, ni sa Verkom, ni sa Radomirom, niti skriveni u okviru velikih koalicija, obezbedili ulazak u gradski parlament.

Kragujevac nije ni Verkov, a još manje Radomirov grad. Ovo je i naš grad, grad naših prijatelja, porodica, sugrađana. Nismo mesto „zatucanih“ ljudi kakvim nas želi predstaviti Aleksandar Radosavljević i njemu slični. Ovde žive i ljudi koji drugačije misle. Pitanje je samo na koji način je moguće nešto postići. U višestranačkim sistemima, sa proporcionalnim izbornim sistemom, gotovo da je nemoguće (osim u politički teško obolelom društvu) da jedna politička partija poseduje apsolutnu većinu. Svuda su koalicije neminovne i sklapajući ih ostvaruju se kompromisi i interesi najšireg dela društva. Nemam iluziju da jedna građanska i liberalna opcija kojoj pripadam može da osvoji u Kragujevcu apsolutnu većinu i bude u mogućnosti da bez ijednog koalicionog partnera sama formira vlast. Ukoliko želimo da menjamo stvari, uvek ćemo biti prinuđeni na saradnju sa drugima i verovatno nikad zadovoljni njihovim izborima.

U pometnutih godinu i po dana vršenja vlasti, u samoj realizaciji, gradonačelnik nas nije sputavao. Uvažavao je naše inicijative za koje je neophodna bila njegova saglasnost i ispoštovao gotovo svaki postignuti dogovor (nije ispoštovao dogovor koji smo konačno postigli o raspisivanju konkursa za medije u martu 2016, mesec dana pred izbore). Nakon izbora 2016. godine, rešenost Radomira Nikolića da se u vršenju vlasti u potpunosti odmetne od svih i da sam odlučuje apsolutno o svemu onemogućila je bilo kakav dalji zajednički aranžman. U novoj priči, bili su pogodni politički partneri koji će dati njegovoj vlasti legitimitet, ali koji se neće baviti svojim poslom, u najboljem slučaju, ni dolaziti na isti. U takvim okolnostima, nemoguć je bio bilo kakav vid saradnje. Odbili smo je i kada je preko najbližih saradnika naknadno nudio dve jalove direktorske funkcije sa pogrešnom procenom da ćemo i mi, poput bivših demokrata, sada ljudi Rasima LJajića, zarad ličnih pozicija dva čoveka, prihvatiti učešće u vlasti u kojoj se ništa ne pitamo.

Pojave poput Aleksandra Radosavljevića su samo deo političkog aparata i oprobani recepti delovanja sa boka i pokušaja relativizacije svake osnovane kritike, amortizacije opšteg nezadovoljstva preusmeravanjem pažnje na priče nalik trač-rubrikama u tabloidima. Međutim, nismo mi potrebni građanima da im govorimo koliko se svakodnevno svojim poslom bave gradonačelnik, gradski funkcioneri i kakva je situacija u gradu. Znaju to oni sami. Na nama je, kao legitimnim predstavnicima, da ih, između ostalog, na to podsećamo do prvog narednog izjašnjavanja na izborima.

Autor je menadžer Gradskog odbora Liberalno-demokratske partije Kragujevac

Povezani tekstovi