Foto: Freeimages/cierpkiU „Danasu“ u. Prilogu „Biznis“ od 14.09.2929, godina, Dragan Bisenić je objavio tekst pod naslovom „Čedo Maknamare i Rokfeletra“ sa nadnaslovom „Jedinstveni primer američkih investicija“, opisujući u vezi sa sporazumom koji je nedavno potpisan nekadašnju Međunarodnu finansijsku korporaciju u Beogradu…
A očito se radi o International Investment Corpobration for Yugoslavija (IICY) sa sedištem u Luksemburgu, sa centralom u Londonu i sa predstavništvima u skoro svim republikama Jugoslavije.
Pošto sam u toj kompaniji radio od njenog početka do kraja njenog poslovanja, a tri godine sam u centrali u Londonu bio njen finansijski direktor i direktor projekata, želim ispraviti neke objavljene podatke i dati potrebna objašnjena.
Nije jasno kako je autor pomenutu nekadašnju međunarodnu korporaciju doveo u vezu sa sadašnjom američkom Development Finance Corporacijom (DFC), čija je pojavljivanje u Beogradu najavljeno sporazumom od 04.09.2020. godine između našeg u američkog predsednika.
On napisa i da je DFC naslednica OPIC-a, iako je državni OPIC integrisan sa Delvelopment Credit Authotity (DCA), pa od njih nastao DFC. S a OPIC-om smo imali problema oko nepoštovanja osiguranja investicija u „Putnik“ .
OPIC nije pomogao osnivanje IICY-a koja je počela poslovati početkom 1970 godine za pružanje konsaltinga, kreditiranje i ulaganje kapitala u zajedničke poduhvate jugoslovenskih i kompanija sa kompanijama iz bilo koje zemlje. IICY nije bila američko – jugoslovenska, nego najšire međunarodna korporacija.
Većinski ulagač u nju je bila International Financ e Corporation (IFC) poznata afilijacija Svetske banke. Pored tog većinskog člana, IICY je imala impresivan broj akcionara vodećih banaka iz velikog broja zemelja sveta i sve jugoslovenske banke..
Posle Lenjina Jugoslavija je prva komunistička zemlja koja je otvorila vrata stranom kapitalu, istina ne pravim vlasničkim direktnim stranim ulganjima¸nego ugovornim zajedničkim poduhvatima u kojima se na ugovoreni pragmatičan način delio ostvareni profit, pa i o upehu poslovanja ovisio i povraćaj uloženog.
IICY je osnovan da podstiče i pomaže priliv stranog kapitala i tehnologije. Zanimljivo je i da je IICY pomagao IFC- u otpočinjanju zajedničkih poduhvata sa stranim kapitalom i u Kini.
Uz pomoć IICY-a dobili smo u Srbiji više ulaganja nego druge republike, pribavili značajne licence i know how iz Britanije, Japana, Švedske, Holandije Nemačkr, Francuske, Italija, Austrije, ali nažalost mnoga nismo opstala raspadanje Jugoslavije.
U pravu je Dragan Bisenić da je ubrzao kraj IICY-u kad se počela raspadati Jugoslavija.
Nažalost počelo je još banalnije svađama iz koje će republike i domaće banke biti podpretsednik korpoarcije.
Istinite su i lepe reči o prvom predsedniku IICY Entony Solomonu, od koga sam mnogo naučio. Ali vec sledeći predsednici iz Kanade, Amerike i Austrije bili su drugačijeg kalibra.
Autor je redovni član NDES
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
