Foto: Nebojša Babić

Pošto ste u tekstu „Vešala zamenile metafore“ prešli na lično obraćanje, u istom maniru odgovoriću na pitanja koja ste mi (ne)ljubazno postavili. Prvo, nisam vas nazvao najvećim primitivcem i bahatim siledžijom već sam, istine radi, samo konstatovao kako se na čelu Subotice nikad nije nalazio veći primitivac i bahatiji siledžija od vas – gradonačelnika toliko dalekog svakoj kulturi i građanskoj pristojnosti koje su sinonim za ovaj grad. Dakle vaša bahatost i siledžijstvo interesuju me isključivo u kontekstu funkcije koju obavljate – što, uostalom, ne mislim samo ja već i brojni prijatelji kojih u Subotici, srećom, imam puno i koji se istinski stide činjenice da u slavnoj palati Jakaba i Komora stolujete upravo vi!

No, ako i prihvatim terminološku omašku koje sam i sâm svestan – problem je, naravno, u tome što srpski jezik nažalost nema preciznijih lingvističkih odrednica kojima bi opisao ljude (pri tom nosioce javnih funkcija) koji svojim političkim neistomišljenicima prete „betonskim cipelama“, time da će ih „samleti kao mleveno meso“, ili da će im „iščupati i pojesti grkljan, kao pitbul“… Dakle, ukoliko niste bahati siledžija – kažite mi, molim vas, ko ste i šta ste vi, Bogdane Labanu?!

Zahvaljujem vam što pokušavate da mi objasnite i zašto sam na ulicama no, i tu, očekivano, grešite. Ja ali i desetine, sada već i stotine hiljada građana širom Srbije na ulicama su upravo zbog vas, Bogdane Labanu. Zbog vas kao čoveka – ali i zbog vas kao metafore za sistem u kom stranačka knjižica podrazumeva zakonsku nedodirljivost. Na ulicama smo zato što nas terate da se stidimo svojih gradova i svoje zemlje zato što njima vladaju razni Labani.

Uostalom, kada ne biste bili lišeni osećanja stida – verujte mi, i vi biste se stideli svega što ste u svom „odgovoru“ napisali. Takođe, pogrešili ste i u konstataciji kako ja „predstavljam onaj deo Srbije koji je za 12 godina vršenja vlasti doveo državu u stanje institucionalne okupacije i načinio materijalnu štetu veću od one nastale bombardovanjem“, pošto, čak i kada govorim u ime mnogih, ja uvek predstavljam isključivo sebe.

Što se bivše vlasti tiče, kao visoki funkcioner DSS-a, takođe i nosilac političkih funkcija (odbornik vladajuće većine, direktor javnih preduzeća) o bivšoj vlasti svakako mnogo više govorite vi. Uostalom, upravo zbog raznih Labana bivša vlast je, sasvim zasluženo, i prošla tako kako je prošla – baš kao što će to uskoro i ova! Mnogo veći problem ovog društva je taj što se ovde vlasti s vremena na vreme menjaju – ali Labani ostaju, samo promene člansku kartu i partijski barjak i nastave po starom: brže, jače, bolje, kako drugačije? Kao što ste do juče srčano napadali SNS – danas ga jednako „srčano“ branite. Koliko vi srca uopšte imate, Bogdane Labanu?

Pitate me još i „koji Laban meni smeta?“. Sasvim iskreno – smetaju mi apsolutno svi! Koliko god da ih ima! Smeta mi, naravno, i Laban koji je primio blagoslov patrijarha Irineja – zato što mislim da svaka crkva, pa i naša, u vrednosnom smislu treba da promoviše smernost, moral, praštanje i blagost – a ne nasilništvo.

Smeta mi i Laban „koji ne preza da kaže da je pre svega Srbin“, iz istih onih razloga koje je, pišući o individuumu bez individualnosti, u svom sjajnom eseju O nacionalizmu definisao slavni Subotičanin, Danilo Kiš: nacionalizam je, pre svega, paranoja – kolektivna i pojedinačna paranoja. Smeta mi, naravno, i Laban reprezent te ideologije banalnosti koji „čini sve što može na očuvanju srpske duhovnosti i kulturnog nasleđa Srba“. Najpre zato što je Subotica sredina u kojoj (jedna uz drugu) živi dvadeset nacija te isticanje i afirmisanje samo jednog identiteta, ako hoćete, izlazi i iz domena lepog građanskog vaspitanja. Paralelni identiteti toliko su neraskidivo utkani u istoriju, prošlost ali i sadašnjost grada „na čijem ste čelu“ da vi tu, srećom, nećete ništa značajno promeniti.

No, pošto sam i sâm pripadnik srpskog naroda smeta mi, dakako, i kad srpsku kulturu i tradiciju „brane“ ljudi poput vas. Zapravo, ne samo da mi smeta već me, priznajem, pomalo čak i plaši. Smeta mi i Laban demagog. I Laban koji izvrće činjenice. I Laban kojem se u mom govoru priviđaju vešala. I Laban koji mi ljudski zlonamerno a politički krajnje neodgovorno imputira zlokobnu parolu „treba sve Labane na vrbe“. A najviše mi, iako uopšte ne živim u Subotici, priznajem, smeta Laban gradonačelnik! Zato što upravo on personifikuje one najgore i najnemoralnije političke osobine koje je ustanovila prethodna a usavršila i do paroksizma dovela aktuelna vlast. Vi ste, Bogdane Labanu, merna jedinica za vrednosni sunovrat društva u kom živimo – zbog toga ćemo vi i ja uvek biti na suprotnim stranama, te i ovo obraćanje ne treba shvatiti drugačije do kao izolovani incident koji mi, svakako, neće prerasti u ružnu naviku.

Autor je istoričar umetnosti i pisac iz Novog Sada

Povezani tekstovi