Šta žele organizatori "Evroprajda" 1Foto: Freeimages/cierpki

Uvijena u zahtev „manjinskih prava“, LGBT+ ideologija zapravo je deo hegemonijskog diskursa kolektivnog Zapada kojim se narušavaju civilizacijske i tradicionalno-kulturne osnove narodnih zajednica, koje još uvek nisu podlegle ovoj sili opšte dehumanizacije sveta.

Iako maskiran navodnom „slabošću“, gej-aktivizam zapravo nastupa sa pozicija moći, kao deo globalne strukture finansijske, medijske i političke dominacije koja ima nameru da menja biopolitički kod suverenih naroda i njihovih tradicionalnih-porodičnih i hrišćanskih vrednosti, pre svega.

Srpski društveni prostor oni su okupirali na ne-demokratski način, zaobilaženjem narodne volje, nametanjem „odozgo“ uz obilatu finansijsku (često netransparentnu), medijsku i sistemsku podršku režima, čije su oni perjanice. Akcije džender-komesara u Srbiji pretenduju da uspostave biopolitički nadzor nad celokupnim suverenim telom nacije.

Za svoje aktivnosti oni uzimaju ogroman novac u Srbiji, a bahatost i „moralna superiornost“ (zamislite!) sa kojom se kreću kroz javni prostor i poput svojevrsne „liberalne žandarmerije „hapse“ svako mišljenje koje ima hrabrosti da im se suprotstavlja, govori da od sistema imaju carte blanche za markiranje protivnika, za proskripciju i pravljenje listi za medijski odstrel, progon ili brutalno kenselovanje svakog ko se usuđuje da ponudi drugačiju teorijsku poziciju od njihove.

Sve to govori da je ovde, zapravo, reč o jednoj totalitarnoj ideologiji, a ne nekakvim pravima „manjine“, ideologiji koja je fundamentalistička po svojoj prirodi, a u srpskom kontekstu jedna ekstremistička politička pozicija, koja izbegava političku legitimaciju i društvenu validaciju kroz izbore.

Iako se kamufliraju „demokratijom“, ovo je suštinski antidemokratski pokret koji ima oblik tiranije manjine nad većinom. Da je reč o sprovođenju agende, a ne o borbi za „prava“ govori i činjenica da zahtevi tzv. LGBT+ aktivista idu uvek u sintezi sa zahtevima za priznanje genocida u Srebrenici, priznanja nezavisnosti „Kosova“, ukidanja Republike Srpske, kao i povređivanjem osećanja verujućih Srpske Pravoslavne Crkve.

U ovoj kompleksnoj agresiji na Srbiju, džender-napadi predstavljaju samo meko krilo NATO-a, uz čiju podršku ova ekstremistička grupacija i ima mogućnost da vrši egzercir i maršira srpskom prestonicom poput pravog okupatora. Kao sledbenici Markuzea, „pretvarajući patologiju u normu, a normu u patologiju“, oni su u Srbiji otvorili kulturni rat, svim sredstvima, što je poznato, ali ne i priznato.

Predstavljajući svoju alternativnu seksualnost kao vrlinu, i ne znam kakvo dostignuće, oni imaju nameru da je učine obavezujućom za srpski narod, i to kroz ekstremne antiustavne zahteve za priznavanje „istopolnih zajednica“ za bračne, a u perspektivi i usvajanje dece, kao i za imperativni nalog da se u Srbiji menja obrazovni sistem od vrtića do fakulteta i saobražava njihovoj agendi. NJihov „(evro)prajd“ samo je simboličko zabijanje zastave na još jednu osvojenu teritoriju, a zapravo u samo srce srpskog nacionalnog bića.

Ovom moćnom (u to nema nikakve dileme) udaru na svetinju života u svakom smislu, gej-aktivisti nepogrešivo vide u Dverima svog ključnog protivnika, kojeg žele da eliminišu iz političkog polja. Istina je, Dveri se godinama hrabro, snažno i dosledno suprotstavljaju ovom gej-aktivizmu, a zapravo lukrativnom pseudohumanizmu, prozirući svu „lukavost LGBT+ uma“. Zato traže zabranu Dveri na 100 godina, Dveri koje su parlamentarna stranka koja je upravo prošla legitimaciju za svoje političke stavove kroz izbore, i dobila mandat od naroda da ih zastupa.

Goran Miletić, je ovih dana (po ko zna koji put) napao Dveri, histerično reagujući na legitiman zahtev Dveri i naših saveznika iz Patriotskog bloka, da se tzv. „Evroprajd“ otkaže iz zdravstvenih, bezbednosnih, finansijskih, a pre svega moralnih razloga. Optužujući Dveri za govor mržnje (to je tako dosadno, odavno, ali razumemo limitiranost argumenata), Miletić naravno propušta da odgovori na jednostavno pitanje: koliko miliona evra košta građane Srbije, u ovo vreme ekonomske i socijalne krize, promocija njihovog seksualnog zadovoljstva?

U Srbiji, osiromašenoj ispod granice dostojanstva, sa odlaskom mladih bračnih parova iz zemlje, sa dramatičnim padom nataliteta, sa zdravstvenim i bezbednosnim problemima, vaše seksualno pitanje ne da nije prioritet, nego je to vaša sramota i neosetljivost za ovaj narod, koga se stidite. Vama je samo jedno na pameti.

Dveri brinu o održanju i razvoju ovog naroda velikog i namučenog, u svim aspektima. Vaš seksualni problem je stoti po redu koji treba rešavati. Zato i tražimo zabranu vaših bahatih skupova, da ne bismo gubili energiju na stvari koje su puko izrugivanje svim vrednostima koje smo gradili, branili i odbranili kroz vekove.

Autor je diplomirani filosof, doktor pravnih nauka i internacionalni sekretar Srpskog pokreta Dveri

STAVOVI IZRAŽENI U OVOM TEKSTU NISU STAVOVI REDAKCIJE DANASA, VEĆ GA OBJAVLJUJEMO U SKLADU SA ZAKONOM I PRAVOM NA ODGOVOR

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.