Strah od svetlosti istine 1Foto: Privatna arhiva

U dvobroju Lista „Danas“ od 12-13. juna 2021. godine, na strani 17, objavljen je prikaz televizijske serije „Aleksandar od Jugoslavije“ sa naslovom: „Hibrid školskog recitala i scenografske video instalacije“ izvesnog Zlatka Crnogorca.

„Ako li ko misli da što zna, ne zna još ništa kao što treba da zna“, kaže Apostol Pavle. Verodostojnost ovog filozofema posebno dolazi do punog izraza kod autentičnih ignoranata i pretencioznih ljudi, jer je poodavno rečeno „ignorantia mater arogantiae“, ili „neznanje je majka drskosti“! Ovu misao bih dopunio sa rečju „i mržnje“, a tada dolazi na scenu onaj vrednosni sud Albert Kamija, tog francuskog nosioca Nobelove nagrade za lepu reč: „Što više mrziš, to više lažeš“. Nije bez razloga hor anđela na nebu otpevao pesmu kada se rodio Bogomladenac u Vitlejemskoj Štali:

Slava Bogu na visini

i na Zemlji Mir,

Među ljudima Dobra Volja!

Bez Dobre Volje Sudija ne može da primeni zakon, lekar ne može savesno da leči, učitelji ne mogu posvećeno da prenose svoja znanja učenicima, dakle, dobra volja je „condictio sine qua non“ bez kojeg se ne može zamisliti svetlonosno delo.

Nažalost, ovaj ahrimanovski tekst mraka, Kamijevske mržnje, Magbetovske krvnine, besa, uragana životinjskih nagona, cunamija, raspojasane i neobuzdane i divljine potvrđuje da je još uvek Varava jači od Hrista, Zlo od Dobra, Rod krvi od Roda Logosa, Zatvoreno od Otvorenog, Deo od Celine, Krvnina od Duha, Politika životnog prostora od Politike mira, Smrt od Života, Propadanje od Rasta , Nebitno od Bitnog! A Sokrat bejaše upravo veliki što razlikovaše Bitno od Nebitnog, pa u tom smislu je potpuno izostavljeno ono što je od izuzetnog značaja da Hrvatski narod nije mrzitelj Srba. Naprotiv! Skriveni, zatvoreni i apokrifni Arhivski Snimci pokazuju i dokazuju da je Aleksandar od Jugoslavije dočekivan sa oduševljenjem, emfazom i ekstazom, ljubavlju i svetlošću u Zagrebu, u Splitu, u Bjelovaru, u Osijeku, u Dubrovniku, u Zadru i u svim drugim gradovima Hrvatske.

Zdravko Šotra je prepoznao odmah tu vrednost unikatnog Romana Vuka Draškovića jer su se ova dva mislioca tzv. Visoke Duhovnosti i istinski Aristokleji Duha našli na istom duhovnom koridoru i tada im se desila radost u znaku „sličan se sličnom raduje“.

Ova Istina ih je duhovno venčala, ujedinila stvorivši od njih jedno, koje je na jedan ormuzdovski način stvorio ovu neponovljivu Seriju. Čim se pojavi istina dakle, svetlost, onda se pojavi onaj nepodnošljivi strah u obliku „terror lucis-a“ i nepodnošljiva potreba manjine da je odmah ugasi. Rudolf Štajner, najveći teozof sveta, kaže: „ja i Adam smo jedno, ja i Hristos smo jedno“.

Ja i Adam“ znači „rod krvi“, „ja i Hristos“ predstavlja „rod logosa“ „Rod Krvi“ proizvodi ratove, mržnje, smrt, nazadovanje, propadanje, istrebljenje, napetost, sukobe kao način života, a „Rod Logosa“ afirmiše život kao najviše merilo za čoveka imajući u vidu da je Bog živ i čovek je živ; alias rečeno, osnovni čovekov izbor je, dakle, između Rasta i Propadanja! Biti živ znači razvijati se, rasti, reagovati, a biti mrtav znači prestati sa rastom, pretvoriti se u fosil, postati stvar. Čovek mora da bira između osnovnih alternativa života i smrti.

„Gle, iznesoh danas preda te život i dobro, smrt i zlo, blagoslov i propadanje, pa izaberi “ (Zakoni ponovljeni 30.15)

Ako je to tako, a jeste, ova televizijska serija „Aleksandar od Jugoslavije“ afirmiše rod logosa, života, smisla, puta.

Za ljude Logosa, znači , za Vuka Draškovića i Zdravka Šotru, „osnova zajednice “ nije rasa, jezik, nacija, krv, nego sve što je dublje i primarnije od toga; nalaze se zajedno od samog začetka u Božanskom Duhu, povezani večnim rečima njegovim, posvećeni u „misteriumu logosa“. Ljudske zajednice raspadaju ne samo smrću nego i vremenom.

To su prolazne zajednice, nisu prava jedinstva samo nesavršene kopije Jednog. Velika Zajednica, Zajednica Roda Logosa: jedinstvo u večnom Duhu je apsolutna, istinska, neraskidiva i nerazrušljiva Eklezija – kaže Bela Hamvaš na strani 197 „Scientia Sacra“. Članovi Roda Logosa mogu biti ljudi sa tzv. Otvorenom Nacijom.

Kada je oficir američkog ureda za emigraciju upitao sen džon persa, dobitnika Nobelove nagrade za poeziju 1940. godine da mu kaže svoje prezime, ime, mesto stanovanja i zanimanje, on mu je odgovorio: „stanujem u svom prezimenu, iz svog sam jezika, nemam druge prave otadžbine sem svojih ideja, a istinski se osećam kod svoje kuće samo u okrilju duhovnih porodica koje sam sam odabrao“.

I Teurzi ove kontraverzne televizijske serije Vuk Drašković i Zdravko Šotra, posednici su tzv. otvorene nacije kao Aleksis Leže, dakle, Sen Džon Pers, pa je prirodno što su osetili potrebu da skriveni, zaključani, sklonjeni arhivski materijal istine o hrvatskom narodu saopšte „urbi et orbi: Hrvati nisu mrzitelji, nego naša braća u Hristu!

Zato je odmah odreagovao aparat koji vlada kao nepodnošljiva manjina isključivo porocima ovim svetom, pa je zato naručen ovaj tekst mržnje, laži, modusa imanja, krvnine, smrti, nazadovanja, propadanja, prokletstva, ratovanja, apokalipse pošto je ovo svet magbeta.

Čudovište rata još nikako da se najede, mada je bilo 3.500 ratova za 150 godina mira ili 90 godina ratova za svega 10 godina mira.

Tako se svet stavlja na crnu berzu postajući ad, pokor, pustoš, zemaljska konjušnica, blato, prevara, nasilje, zločin, otimanje, moć sile, urlik, buncanje, stropoštavanje katedrala i crkava, prosipanje mozgova, užas, proklinjanje, obmana, plug avionskih teških bombi, ruljokratija, ludnica, klanica, pljački, arhidemon, robijašnica splačina, tamnica, prava „prokleta avlija“, kako bi rekao Branko Lazarević.

I zato ako pozoveš svet na mržnju i otimačinu eto ti krda i krda nevaljalaca i zločinaca, pozoveš li ga na ljubav, trpeljivost i mir u ovome životu, raspeće te na krst, poslaće te na posmatranje pošto parola mržnje i laži nalazi pristalice dok parola istine i stvarnosti nimalo ne uspeva. Takav slučaj se desio baš u ovom slučaju!

Terror lucis je lažima izbljuvao ovaj tekst „hibrid školskog recitala„, pošto je imao isključivi i prevashodni zadatak da smesta pogasi ovu svetlost istine. Podsećam vas da prvi biblijski zločin nije bilo kainstvo, ili, bratoubistvo, nego je to bila laž, ili, proton pseudos.

Dobro je što jedan istinonosni list kao što je to Danas objavio ovu „krajnju klevetu istine“ (Hegel), koja bi se mogla označiti kao mrak u podne, jer će konačno čitaoci moći da saznaju da postoje vekovno sakriveni arhivski materijal istine da među narodima Jugoslavije ne postoji mržnja, nego ljubav, koja se otelotvorila u stotina hiljada mešovitih brakova i mnogobrojne dece rođene u njima.

Ova TV serija je saopštila krucijalnu Istinu da je najoptimalniji i najbolji mogući državni okvir za sve narode ovog Balkanskog prostora onaj koji smo već imali, kao Kraljevinu Srba, Hrvata I Slovenaca, ili SFRJ. Ova uzročna istina saopštena hrabrošću, istinoljubivošću i duhovnošću njenih autora, Vuka Draškovića i Zdravka Šotre, izazvala je bes globalnih moćnika i njihovu potrebu da je smesta ugase.

Mislim da je došao pravi trenutak da se kaže da je uzročna istina o najoptimalnijem državnom okviru Balkanskih naroda pucala četiri do pet puta u Vuka Draškovića ubijajući njegove najbliže srodnike, s obzirom da je trebala da ostane na sceni i na ceni vladajuća laž! O tome je reč! Kapi mržnje, kao u koncentracionim logorima, ne dozvoljavaju pojavu bilo kakve svetlosti.

Autor je advokat

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Strah od svetlosti istine”

  1. Ja necu citirati mudrace, zato sto je gospodin naslagao tusta i tma reci, ne bi li zasenio citaoca. U ovom dugackom tekstu, kada se sklone nepotrebne reci, ostaju dve stvari. Prvo je vredjanje gdina Crnogorca, koji je posto je producent, verovatno kvalifikovaniji od gdina advokata. Drugo, interesantnije je da nigde ni jednom jedinom recju nije pomenuo ZASTO se toliko ljuti i STA to u kritici nije tacno. I da se razumemo, Kraljevinu SHS su stvorile velike sile, jer je na celoj njenoj teritoriji bio veoma jak ujediniteljski pokret. To je bila nagrada za velicanstvenu borbu u I sv. ratu. Aleksandar je to prihvatio, zato sto je njegova ideja bila Velika Srbija, dok ga drugi narodi koji su u Jugoslaviji ziveli ne samo da nisu interesovali, vec ih je maltretirao.

  2. Poštovana proesorka, navedite čime je maltretirao ostale narode i koju su privilegiju imali Srbi? Koliko se sećam samo su Hrvati imali banovinu sa svijim nazivom. Greške se prave ali treba izvući nauk: nikad više zajedno.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.