Tabloidna kampanja Đilasa i Danasa 1Foto: Stanislav Milojković

Poštovani g, uredniče,

Najpre da vam čestitam.

Lepo ste odrali tabloidnu kampanju protiv moje malenkosti u kojoj ste učestvovali zajedno sa Đilasovom strankom, a sve povodom mog jednog tvita.

Za one koji ne znaju o čemu se radi, idemo redom.

Najpre ste na svom sajtu objavili Đilasovu paškvilu ispunjenu budalaštinama i lažima u kojoj se udara u talambase kako sam „napao“ Igora Jurića, a pritom nigde se ne kaže kako sam ga i čime napao.

Tekst me je podsetio na ona prošla vremena, prema kojima većina sagovornika Danasa gaji sentiment, a kada je bilo sasvim normalno da se u novinama objavljuju tekstovi protiv pojedinca bez da se kaže šta je pojedinac skrivio.

Da ironija bude veća, naslov „saopštenja“ Đilasove stranke na sajtu Danasa je: „Reakcija SSP na komentar Nebojše Krstića o radu Igora Jurića“, dok u tekstu koji ima tako svečan naslov nema mog komentara koji je indukovao ovaj Marinikin i Đilasov pismeni sastav.

Svejedno, uredniku Danasovog sajta ne smeta da konstruiše taj naslov i zalepi tako vulgarno glup tekst.

Verovatno je bio opravdano odsutan kad se na novinarskom kursu učilo novinarsko pravilo o potrebi da se čuje i druga strana.

Za drugu stranu pobrinula se novinarka Danasa Katarina Živanović, koja mi je dan kasnije u vajber konverzaciji objasnila da je Danasov običaj da se saopštenja stranaka kače na sajt onako kako stignu.

To je jako zanimljiv koncept jer dozvoljava da neka stranka, baš kao u ovom slučaju Đilasova, napiše bilo kakvu gnusnu laž, a da ona bude objavljena bez ikakve uredničke intervencije ili mogućnosti da se žrtva, u ovom konkretnom slučaju ja, odbrani.

„Evo, ja vam dajem mogućnost da se odbranite“, rekla mi je pomenuta novinarka Danasa, sa danom zakašnjenja, a onda je iz poduže razmene poruka izvukla delove mojih rečenica i nabacala u šopsku salatu reči bez ikakvog smisla, tako da je onaj ko je pročitao tekst u štampanom izdanju Danasa (sreda, 9. decembar 2020, strana 5, naslov: „Jurić: Jurić me prozvao po nalogu predsednika“) mogao da zaključi da je onaj što se brani, dakle ja, ili moron ili je krivlji nego što se to i da pomisliti.

No dobro, u tekstu barem stoji uzrok svemu jadu, a to je moj tvit koji je nagnao Đilasa i Mariniku da se prihvate pera, a on glasi: „Panić je borac protiv korone ko što je Jurić protiv pedofila.“

Prvo što se da uočiti jeste da sam povukao neku vrstu paralele između aktivizma imenovane dvojice. Takođe, uočavamo da se nisam vrednosno odredio prema ta dva aktivizma.

Vrednosno se odredila najpre Đilasova stranka, koja je u pomenutoj paškvili tvrdila da sam (poredeći Panićev i Jurićev angažman) stravično uvredio Jurića, a potom i Danas, koji je u svom tekstu takođe branio Jurića od „uvrede“ koju sam mu naneo.

Ako je poređenje Radeta Panića i Igora Jurića, po tumačenju Đilasove stranke i Danasa, uvredljivo za Jurića, zaključak je da Đilasova stranka i Danas o predsedniku Sindikata lekara i farmaceuta Paniću imaju jako loše mišljenje.

Zašto, ne znam.

Ako mi cenjeni urednik Danasa dozvoli, a u svrhu razjašnjenja konfuzije, rekao bih i svoje mišljenje koje je za posledicu imalo sporni tvit.

Naime, ja zaista, kao što u tvitu i kažem, mislim da postoje sličnosti u javnom delovanju gospode Panića i Jurića.

Naime, prvi koristi pandemiju korone da bi je politizovao, a sebe, u političkom smislu, promovisao.

Da ne bi bilo zabune, nemam nikakav problem da se politički promoviše bilo ko, pa i g. Panić, ali vidim problem, i to zaista ogroman, u pokušajima politizacije kolektivne nedaće, što pandemija jeste, a u čemu g. Panić svakako nije sam, već to radi uz ogromnu pomoć određenih medija, pa je on, u stvari, više sredstvo za jednokratnu upotrebu u njihovoj kontinuiranoj antivučićevskoj kampanji u kojoj se ne biraju sredstva i u kojoj je, po mišljenju urednika tih medija, sasvim legitimno zloupotrebljavati čak i epidemiju smrtonosne bolesti kako bi se naneo udarac Vučiću.

Što se Jurića tiče, za njegovu ličnu tragediju, kao i mnogi drugi, imam empatiju, ali mi se vremenom sve više čini da on svoj humanitarni rad pretvara u politikantstvo, zloupotrebljavajući naklonost javnosti koju ima, a što se najbolje videlo kada je u medijima najavio da će otkriti identitet političara pedofila, a za šta će se ubrzo ispostaviti da je bila laž, i za šta javnost nikad nije dobila objašnjenje.

Valjda ne treba da objašnjavam kakva vrsta prekršaja zakona je prikrivanje znanja o krivičnom delu.

Na koncu, Jurićeva tvrdnja da sam ga „prozvao po Vučićevom nalogu“ prozirno je politikanstvo. Samo je pitanje da li je razlog zbog kog to očigledno politikanstvo zaslužuje naslovnu stranu Danasa – novinarski ili propagandni.