Tito nije sakrio istinu o Jasenovcu 1

Neobično je da se na moj odgovor („Tito je dvaput bio u Jasenovcu“, Politika, 19. februar 2021) na tekst g. Vladislava B. Sotirovića („Josip Broz Tito, Jasenovac i srbocid“, Politika, 13. februar 2021) reaguje novim tekstom u drugom listu, a ne u onom kojem je dijalog započet.

Moguće je da g. Sotirović odnekud zna da povremeno ali već godinama pišem za Danas, da ga redovno čitam te da ću tako svakako pročitati njegov odgovor na moj demanti njegove tvrdnje da Tito nikad nije posetio Jasenovac.

Zbog čitalaca Danasa koji ne čitaju Politiku ukratko ponavljam: Tito je BIO u Jasenovcu i to dva puta.

Prvi put već u leto 1945, odmah nakon oslobođenja, dok na tom mestu nije bilo ničega osim ruševina (ustaše su pre svog bekstva skrivajući tragove svojih neljudskih zločina srušili gotovo sve logorske zgrade i barake) čije je raščišćavanje trajalo i u vreme Titove posete. Tito se na tim ruševinama poklonio senima svih žrtava, pa naravno i srpskih. Sa Titom Jasenovac je posetio i tada prvi čovek hrvatske Ozne Ivan Stevo Krajačić.

Drugi put je Tito u Jasenovcu bio u maju 1975. godine u povodu tridesetogodišnjice pobede nad fašizmom, kada su sa njim logor posetili Edvard Kardelj, Miloš Minić i dr Dušan Dragosavac. O ovome je u svojim sećanjima pisao upravo Dušan Dragosavac. Poseta nije bila javna, samo iz jednog razloga, veli Dragosavac: „Iako drug Tito lično nije imao ništa protiv da se medijski njegova poseta proprati, mi iz rukovodstva CK SK Hrvatske nismo želeli da se Titu eventualno postavljaju pitanja o broju žrtva u Jasenovcu, ne samo srpskih nego svih, i romskih i jevrejskih i žrtava Hrvata komunista, jer taj broj do tada nije bio utvrđen, pa bi svaka brojka bila obično licitiranje.“ (Ovi podaci se mogu naći u knjizi memoara Dušana Dragosavca „Poruke i sjećanja“, Globus, Zagreb 1985).

Takođe, obična je istorijska neistina, koja je nažalost uzela maha u našoj javnosti, da je Tito „skrivao istinu o Jasenovcu“!

Podsetiću na govor maršala Tita na narodnom zboru u Glini (gde je bio većinski srpski živalj najviše stradao u NDH) iz 1952. godine. Govoreći o teškoj borbi protiv okupatora i njegovih domaćih kolaboranata, Tito se posebno osvrnuo na Pavelića i logore Jasenovac i Stara Gradiška: „Brojni logori u našoj zemlji poput Jasenovca i Stare Gradiške krvavi su svedoci strašnog krvoprolića i svirepih perfidnih metoda ubijanja ljudi. Tu se radilo o istrebljenju pojedinih naroda, ali i o istebljenju svih progresivnih ljudi i komunista. Mi komunisti nismo sijali nacionalnu mržnju, naprotiv, tamo gdje su bili zavedeni Hrvati i Muslimani, mi smo im objašnjavali, braćo, nemojte to raditi, to će biti zlo za budućnost naših naroda. Nije kriv nijedan narod što ima mali broj izdajnika u svojim redovima, krivica je u onoj kliki koja vlada, a ne u čitavim narodima.“

O tobožnjem ćutanju „komunističkih vlasti“ (kako se izražava g. Sotirović) o srpskim žrtvama u Jasenovcu naš poznati istoričar dr Dejan Ristić u svojoj knjizi „Zablude srpske istorije“ kaže: „Nakon velikog stradanja u Drugom svetskom ratu, narodi koji su činili Jugoslaviju su i pored zverstava koja su se dogodila, odlučili da pokušaju iz početka. Za to je bilo potrebno istaći ideju bratstva i jedinstva i oslobodilački karakter Drugog svetskog rata. Shodno tome, najpre se pristupa obeležavanju bojišta i organizovanoj javnoj memorijalizaciji ratnika. Tako su izgledale posleratne godine i tek onda kada i u ostatku Evrope počinju da se obeležavaju stratišta nedužnih. Čekalo se jer je bilo psihološki neophodno da se savlada jedna takva trauma. Prvo da se sazna šta se zapravo događalo u logorima, a zatim i da se trauma prevlada. Da je Tito imao bilo šta protiv, u tom trenutku kada je bio najjači, ne bi dozvolio da se bilo šta radi. Država je memorijalizovala Jasenovac, država ga je i podigla i ta prva postavka je bila odlična.“

Kada je reč o broju žrtava, on do danas nije u potpunosti utvrđen. Zvanično je do marta 2013. godine identifikovano i potvrđeno 47.627 žrtava srpske nacionalnosti (prema izveštaju Spomen-područja Jasenovac, mart 2013). To dakako ne znači da ih nije bilo mnogo više. I dalje pokušava da se utvrdi što tačniji broj. Objektivni istoričari u Srbiji kao što je dr Dragan Cvetković smatraju da bi broj Srba žrtva jasenovačkog logora mogao biti oko 130.000 (Blic,  24. 4. 2012). Oni manje objektivni i ostrašćeni navode mnogo veće cifre valjda po principu što veći broj to bolje indukovanje nacionalne mržnje.

O kakvom ćutanju i skrivanju „istine o Jasenovcu“ može biti reči kada je samo o stradanjima Srba, Jevreja, Roma i Hrvata protivnika ustaškog režima (ne zaboravimo da je i dr Vlatko Maček proveo pet meseci u Jasenovcu jer je Pavelić strahovao od njegovog političkog uticaja i njegove HSS koju je zabranio maja 1941. kao „antihrvatsku“) od 1945. do 2000. godine napisano 1.188 knjiga, 1.544 memoarska zapisa i studijskih članaka i 108 zbirki dokumenata. Sve je to popisala istoričarka Nataša Mataušić i oni se nalaze u muzeju Memorijalnog centra Jasenovac.

Isto tako o sistemu logora Jasenovac samo u Titovoj Jugoslaviji snimljeni su od 1945. do 1987. sledeći filmovi:

„Jasenovac“, dokumentarni film G. Gavrina i K. Hlavatyija (1945),

„Poruke“, film Stjepana Zaninovića (1960),

„Deveti krug“ F. Štiglica (1960),

„Jasenovac“ , film B. Žižića (1966),

„Djeca iz pakla“, film S. Mrkonjića o logorisanoj kozaračkoj deci (1967),

„Evanđelje zla“, film G. Kastratovića (1973),

„Krv i pepeo Jasenovca“ Lordana Zafranovića (1983),

„Kula smrti“ , film V. Tadeja (1987).

Osim ovoga, uvek se u srpskim i hrvatskim tadašnjim medijima pisalo o ustaškim zločinima, pravljene su TV serije iz kojih se vide ti zločini nad Srbima ali i komunistima (npr. dve sjajne zagrebačke serije ‘Sumorna jesen’ Ivana Šibla iz 1968. i ‘Nepokoreni grad’ iz 1984. godine, itd). Pa samo gledanje Zafranovićevog filma „Okupacija u 26 slika“ je dovoljno da se spozna užas ustaških zločina.

Kako se dakle „skrivala istina“?

Mladima (ali očito i onima manje mladim) danas treba jedno ozbiljno resetovanje kolektivnog sećanja koje su za ovih trideset mučnih šovenskih godina zamaglili i mistifikovali upravo nacionalistički istoričari obeju strana. Uz blagoslov političke vrhuške, dakako.

Autor je publicista i istraživač novije istorije

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

46 reagovanja na “Tito nije sakrio istinu o Jasenovcu”

  1. Ma kako da ne. Tito je prisustvovao svakom otkrivanju spomenika iz NOBe, a samo nije „imao vremena“ da prisustvuje otkrivanju spomenika u Jasenovcu. Samo u Srbiji je pokupio golobrade decake rodjene 1927 godine koji nisu ni videli pusku i oterao na Sremski front gde su padalo kao snoplje. Na zalost nigde niko ne pise koliko je zla naneo Srbiji i srpskom narodu p[ored ovog, cak se neki politicari i danas pozivaju kako idu Titovim putem.

      • Renesansu ?? U kojoj su srbi zadnjih 4 decenija zaboravili cirilicu i postali siiromasne sluge nemcima i drugim bogatasima ….

      • Pa da smo.ga otkopali sa Dedinja,otvorili arhive i kaznili crvenu bagru dok ih je bilo živih bila bi to renesansa. Ovako imamo svog krvnika da ga slavimo,njegove dugove da vraćamo i njihove potomke da nam vladaju.

        • Potpisuješ se kao Solunac a znaš li nesrećo zastupljena ko je jedini dao penzije Soluncima? Tito 1945 pa kad sledeći put rešiš da pametuješ odustani

          • U mojoj porodici je bio jedan od 1300 kaplara. Solunac. Ne bih baš rekao da je Tito olako davao penzije. Imam ozbiljne dokumente.

          • Nikola moj deda sa oceve i pradeda sa majcine strane su bili dobrovoljci na Solunskom frontu. Deda dosao iz Amerike a pradeda se predao Rusima na Galiciji pa preko Dobrudze zavrsio na Solunskom frontu. Ni jedan nije imao penziju komunisticke Jugoslavije to ti ja tvrdim a uz put Organizacija Solunskih dobrovoljaca je proglasena neprijateljskom po tadsanju drzavu i kao takvoj joj je rad bio zabranjen.

    • @ todor ~ Koliko sam ja shvatio , gosim todore , ovde se radi o skrivanju istine o Jasenovcu ! A Vi pričate o golobradim mladićima izginulim na Sremskom frontu i o zlu nanetom Srbiji i srpskom narodu . Nije valjda skrivao istinu o Jasenovcu tako što je nekoga poslao na front ?

      • Како то да 75 година није утврђен број жртава? Како то да је члан комисије о Јасеновцу Србољуб Живановић морао да емигрира јер је хтео да прича о Јасеновцу? Како то да је друг загорац повео другове из Босне, тада Ндх, да ослобађају Србију где су већ дошли Совјети а не рецимо Јасеновац? Није се ни учило, ни причало о Јасеновцу и осталим логорима, зато нам се поновила историја у Олуји.

        • 75 godina ? Nije Tito ziveo 75 godina posle 2. sv. rata , pa sprecavao da se sazna broj zrtava . To mora da je neko drugi !

        • Kako još nije zvanično utvrđen tačan broj poginulih i ranjenih tokom agresije NATO-a!? Manipuliše se samo nekim okvirnim brojkama.

      • Krive su srpske komunjare koje su trcale za njim a zaboravili svoje zrtve i korene: razni Minici.Dragosavci.Krajacici Rankovici itd…

    • U Politici je pre dva dana objavljen tekst “Revolucija koja tece”. Rec je o razgovor sa Dragom Ruskovski, i njenom ratnom putu od Makedonije do Sremskoh fronta , gde je za nju rat zavrsen. Kao clanica SKOJA ucestvovala je u svim borbama za oslobodjenje Makedonije. Sa 14 Makedonskom udruzenom brigadom borila se na Sremskom frontu gde je ranjena. Po proboju Sremskog fronta pesice se vratila u rodni Stip. Slicno se desilo i mom stricu, koji je sa 16.god. otisao u partizane, iz straha da ga cetnici ne mobilisu. Bio je svedok cetnickih zlocina i odbio da im se prikljuci. Sa Crnogorskom birigadom stigao je na Sremski front. Tokom borbi tesko je ranjen da se mislilo da je preminuo i prebacen u mrtvacnicu. Probudio se kada je bolnicarka pokusala da mu skine sat sa ruke i vratili u bolnicku sobu gde je lecen. Posledice ranjavanja osecao je do kraja zivota. Osim nasih boraca na Srem. Frontu su se borili i ginuli borci Crvene Armije, Bugari, 2 talijanske brigade sasastavljene od antifasista, koji su posle kapitulacije presli na stranu partizana. Tvrdnja da su na Sremskom frontu ginuli samo Srbi jednostavno ne stoji.

      • Па нико и не каже да су се само младићи из Србије борили на Сремском фронту, него да се само одатле за тај фронт РЕГРУТОВАНИ они који већ нису припадали партизанском покрету. Они који јесу, марширали су одакле су марширали и то је, према приликама, био

      • Bravo svaka čast u pravu ste jer ja sam Dalmatinac i imam rodbine koja živi u Srbiji a ostali su nakon drugog sv. rata kao partizanski borci poslije aktivirani u JNA a borili se da 10 udarnom dalmatinskom brigadom upravo na tom području! Skidam moju kapu nad vašom hrabrošću i istinom. Pozdrav iz Dalmacije

      • Mi smo u skoli oko 2000 godine ucili da je u Jasenovcu stradalo 700 000 hiljada jevreja,srba i ostali naroda. Sad je to svedeno na 43 000 za 10 godina sigurno se nece ni spominjati mjesto Jasenovac niti da se ista tu desilo. Bice proglaseno za neko ustasko svetiliste ili tako nesto

        • U svim udzbenicima Istorije iz kojih sam ja ucio istoriju 70-tih i 80-tih je pisalo da je u Jasenivcu stradalo 700.000 ljudi u glavnom Srba. Brojku je utvrdila Drzavna komisija FNRJ.

    • Moj djed je bio 1916 godiste i poginuo na Sremskom frontu. Nemoj da pricas neistine …

      • Деда ти је можда погинуо на супротној страни, јер би иначе знао да разликујеш Сремски и Солунски фронт. На коме се битка, узгред, није одиграла 1916.

    • Kuku Todore, ‘ajmo da preskočimo dve laži – o otkrivanju spomenika NOB-a i teranju golobradih mladića na Sremski front – i da pogledamo kakvo je to zlo koje je Tito naneo Srbiji i srpskom narodu: Srbija je „obnovljena“ 1945. (za Kraljevine SHS/J je nema u nikakvom formatu) i još su joj pripojeni Vovodina i Kosovo; 1989. Srba ima gotovo dvaput više nego 1945; od agrarne, ruralne, nepismene… Srbije po svim socijalnim pokazateljima na pretposlednjem mestu u Evropi u socijalističkoj Jugoslaviji Srbija postaje srednjerazvijena industrijaska i urbana… zemlja na 7. mestu u Evropi… O kulturi, umetnosti, nauci, sportu… da i ne govorimo!

    • Odgovor Todoru , tu teoriju da su samo u Srbiji kako rekoste regrutovani.golobradi da poginu cuo.sam jos kao student krajem osamdesetih u Beogradu u perioda suludo nacionalizma.
      Gdije su ostali golobradi regrutovani prethodno i ginuli? Tamo u Bosni u Hrvatskoj gdije je vodjen Narodno oslobodilacki rat za koje je vrijeme Srbila bila mirna a golobradi u relativnoj sigurnosti.

      • U okupiranoj Srbije se ubijalo 100 za 1 ubijenog i 50 za 1 ranjenog pitaj Kragujevcane i Kraljevcane. Raspitaj se je Novosadska racija, zlocini bugarskih, albanskih i muslimanskih fasista. Prouci sta i ko je oslobodio prvu slobodnu teritoriju na prostoru ex Yu ( Uzicka republika ).

        • Na svim okupiranim teritorijama je važilo pravilo 100:1/50:1, samo je u Francuskoj bio „popust“ – 80:1/40:1

        • Pero kojot genije ,Srbija je samo jedna od zemalja u kojoj je takva odmazda primijenjivana.Mozda niste culi razlog strijeljanje u Kragujevcu.U tomeb su prekovremeno ucestvovali i Ljoticevci i mijenjali predvidjenje Srbe za strijeljanje sa Romima i Jevrejima
          O tome je pisao i Njemacki komandant Srbije rekavsi da oni nisu nista krivi ali broj je broj.
          Razlog streljanja u Kragujevcu je masakriranje njemacke nenaoruzani komore.Obijeseni na naglavacke istesterisani od prepona do vrata da cine latinicno slovo V simbol pobijede.Otkinuti su im polni organisé i stavljeni u usta.O tome su svijedoci i Ljiticevci u emigraciji. Tim povodom Nedic i Ljotic su posijetili njemackog komandanta mole ci ga da o tome ne obavijesti Hitlera.

          • Prvo, postoji i pismo generala Nedića nemačkom komandantu da se umesto Srba u Kragujvcu streljaju “Crnogorci, Jevreji i komunisti”!
            Drugo, priča o “masakriranju nemačke nenaoružane komore” ne postoji ni u jednom ondašnjem dokumentu – ni u nemačkom, ni u nedićevskom, ni u ljotićevskom… (da je masakra bilo, propaganda bi to odmah iskoristila)! Priča o masakru je izmišljenja sredinom 50-ih u ljotićevskoj emigraciji u Nemačkoj…

    • Todore, da li ste čuli za 1300 kaplara iz I svetskog rata, dečaci od 16 godina, mobilisani iz školskih klupa i poslati u boj. To je delo srpskog kralja Karađorđevića. Zašto smo tako zli i nepravedni i večito tražimo krivce van srpskog naroda? Oni na sremskom frontu su imali iza sebe. 4 godine ratovanja. Najveće zlo su nam naneli pripadnici sopstvenog naroda. Šta smo sad, toliko nam je lepo da mladi pobegoše, postali smo robovi u sopstvenoj zemlji, a o dužnički ropstvu prema bankama i javnokomunalnim preduzećima, o reprogramu raznih reprograma da ne govorimo. Dajte ljudi, otreznite se, zar ne vidite dokle smo došli, sve smo izgubili. Neće nas biti ni za pod jednu šljivu’, jer ćemo se razbežati, zar je i za to kriv Tito?

    • Нека питања за друга Мартинова:
      1. Имате ли ви бар ЈЕДАН ДОКАЗ ваших тврдњи да је онај ваш посетио Јасеновац!
      Душан Драгосавац је исто што и Стево Крајачић!
      2. Зашто није никада (1941.-45.) одобрио ослобађање логора а упорно је нападао нпр. гарнизон Прозор?
      3. Могу се сложити да није скривао истину о геноциду над Србима у НДХ, али не зато што није хтео да је сакрије него зато што је то било немогуће.
      Зашто у толиким његовим говорима, сећањима, књигама итд Јасеновца има у промилима?
      А има „сухе свињске главе“?
      4. Када ћете изаћи из ваше лажне историје и зашто се плашите њене ревизије?
      5. Да ли сте упознати са одлукама дрезденског конгреса комуниста 1928.г и Споразумом М.Пијаде-М.Будак из 1935.г?
      Или су и то фалсификати???

    • Kako te nije sramota da tako govoris ? Pa da li je tito i Ruske mladice „doterao“ na Sremski front a mozda i Nemacke da se sukobe. Po tebi i svim takvima Tito je kriv za sve .

  2. Te ’45. Tito je posetio Jasenovac kako bi ga tada prvi čovek hrvatske Ozne Ivan Stevo Krajačić upoznao sa uspesima u čišćenju Hrvatske od Srba. Čudno mi je da autor „zaboravlja“ kapitalno delo Viktora Novaka „Magnum crimen“ o razvoju klerofašizma u Hrvatskoj koji je kulminirao jasenovačkim i ostalim ustaškim zločinima (da, Jasenovac nije bio jedini već samo najveći). Mogao bi nas autor upoznati sa tim kako su Bakarić i UDBA „uređivali“ i „redigovali“ ovo delo izbacujući iz njega sve što im se nije sviđalo (poglavlje o Stepincu npr.) da bi ga na kraju stavili u Indeks zabranjenih knjiga. Tito o tome, naravno, „ništa nije znao“, kao što nije znao ni o Golom otoku. Pa da, kakav Koštunica, Tito je bio pravi „neobavešteni“.

    • Upravo tako, ali Titovi sledbenici vole da citaju samo izvore koji naginju i podrzavaju samo njihovo vidjenje istorije. Da bi sagledao sta se stvarno dogodilo moras da ukrstis vise izvora sa raznih strana.

  3. Рођен сам 1953 године и сећам се да је Јасеновац помињан као велико стратиште антифашиста, комуниста јевреја и цигана. Срби нису помињани, или само узгред. И сам Титов говор који помињете не помиње Србе, па и данас су хрватски грађани убеђени да су највећи страдалници Хрвати, Жидови, Роми, комунисти а било је и Срба. Тачно је да је снимљено неколио филмова али они нису у потпуности приказивали све размере злочина. Ни Дара из Јасеновца није ни изблиза приказала страдања система логора у НДХ.

    • Vi ne govorite istinu odnosno vi opako lažete i to na štetu mog HRVSTSKOG naroda odnosno onog najvećeg dijela koji nema NIŠTA SA USTAŠAMA!!! Mi Hrvati dobro znamo tko je tamo stradao i NIKAD ne negiramo Srbe koji su tamo stradali ali se protivimo tezi koja ide sa vaše strane da su isključivo Srbi i tu u tendencioznim brojkama i naučno fantastičnim brojkama kao i to da su tamo ubijeni MNOGI HRVATI protivnici režima! Demografski popis stanovništva prije i poslije rata nikako ne može ni blizu pokriti brojke kojima se iz Srbije manipulira i to 700 000 ili čak milion! Svaka nedužna žrtva je tragedija ali svaka bez obzira dali je to Hrvat, Srbin, Rom..prema tome tu se razlikujemo po mišljenju jer licitacija brojkama i laži imaju samo jedan cilj demonizaciju i mržnju prema mom narodu dok mnogi poput vas zaboravljaju također četničke zločine u to vrijeme prema mom narodu a posebno mojoj regiji kojoj ja pripadam! Pa sad mi vi odgovorite kako ja kao Hrvat mogu blagonaklono gledati na rehabilitaciju Draže Mihailovića i četničkog pokreta koju ste vi uradili u Srbiji a znam za zlodjela istih prema mom ali i prema vašem srpskom narodu (npr selo Vranić). Mislim da smo se razumili i nemojte nikad više kazati da mi Hrvati negiramo žrtve srpskog naroda ili ih usputno pominjemo jer to je laž ali svaku manipulaciju odbijamo jer šteti mom narodu i nije pravedna zbog gore napisanog ili je to opravdanje za događaje od 1991 koji su se dogodili na našem tlu s „opravdanjem“ zbog Jasenovca a pravi razlog je bio sasvim drugi a to je TERITORIJALNA ekspanzija na štetu mog naroda i moje domovine. Ja se kao Hrvat poklanjam svakoj nedužnoj srpskoj žrtvi ali vrime je da se takva svijest proradi i u vašim glavama. Pozz iz Dalmacije

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.