Zalažemo se za državnu kontrolu kvaliteta vakcina 1Foto: Pixabay/Sakurayim

U tekstu koji je list Danas objavio 11. decembra prof. dr Radovanović, nakon pokušaja omalovažavanja narodnih poslanika DJB, pokušava da minimizira značaj činjenice da Srbija ne samo da nema

laboratoriju u kojoj bi se proveravao sastav uvoznih vakcina pre njihovog puštanja u promet, već praktično tvrdi da je zahtev stručnjaka iz Instituta Batut da donesemo Pravilnik o stručnim kriterijumima koje vakcine moraju ispuniti – nerazuman.

Umesto što deli političke savete narodnim poslanicima da ne „zatrpavaju“ javnost bilo kojom temom koja nije „insistiranje na skandalu s oružjem i marihuanom“, prof. dr Radovanović bi morao znati da roditelje u Srbiji najviše zanima upravo način kontrole lekova i vakcina u Srbiji, kao i koje laboratorije su zadužene za proveru tog kvaliteta i na osnovu kojih pravilnika.

Neshvatljivo je da bilo ko, a posebno bilo koji epidemiolog, narodne poslanike koji ističu zahtev za kontrolu farmaceutske industrije proglasi antivakserima. Zašto bi bilo kome ko brine za zdravlje građana Srbije, a ne profit farmaceutske industrije, smetala kontrola? Zašto bi bilo ko verovao farmaceutskoj industriji na reč?

Po prof. dr Radovanoviću, cela država je u rasulu, nijedna institucija sistema ne radi, ali je sa proverom vakcina sve u savršenom redu. Interes farmaceutske industrije je profit, ne zdravlje: da prodaju što više svojih proizvoda. Velike farmaceutske kompanije finansijski pomažu sve koji ih brane od kontrole. Kako je B92 utvrdio 2011. godine velike farmaceutske kompanije GlaxoSmithKline i Sanoffi Pasteur pomažu njegovu NVO Liga za imunizaciju, a otkriveno je i da je radio kao savetnik Svetske zdravstvene organizacije koja štiti interese farmaceutske industrije.

Umesto paušalnih ocena da je sa procedurom za kontrolu kvaliteta uvoznih vakcina kod nas sve u najboljem redu, te etiketiranja zabrinutih roditelja kao „neobaveštenih“ i „naivnih“, prof. dr Radovanović bi morao jasno da odgovori na tri jednostavna pitanja. Prvo, zašto nemamo propisane stručne kriterijume za registraciju vakcina i imunobioloških preparata? Centar za prevenciju i kontrolu bolesti IZJZS „Dr Milan Jovanović Batut“ u svom Izveštaju o sprovedenoj

imunizaciji na teritoriji Republike Srbije u 2011. godini na str. 42. kaže: „…potrebno je urediti pored pravnih i stručne kriterujume“ u ovom postupku. Drugim rečima, iako imamo propisano da vakcine koje uvozimo moraju uz sebe da imaju razne papire (pravni kriterijumi), pa i one o njihovom sastavu, naša država nije propisala sa čime da ih uporedimo, tj. šta u vakcinama sme, a šta ne sme biti, uprkos činjenici da to naša struka (Institut Batut) zahteva. Zašto? Zar je racionalno slepo verovati farmaceutskoj industriji? Zar u istoriji farmaceutske industrije nemamo dovoljno primera koji nam govore da to i nije baš najpametniji pristup?

Drugo, u istom izveštaju Instituta Batut, na istoj stranici može se pročitati sledeće: „Oralna polio vakcina proizvođača Sanofi Pastera nije registrovana od strane ALIMS-a i nema dozvolu za prometovanje, a distribuirana je vakcinalnim punktovima u skladu sa podzakonskim aktima tokom godine….“ Dakle, ni jedina propisana – pravna procedura – ne poštuje se uvek. Kako iko može kriviti roditelje zbog zabrinutosti za bezbednost i kvalitet vakcina, kada nam se dešavaju ovakvi propusti?

Treće, u odeljku „Distribucija i utrošak vakcina“ već pomenutog Izveštaja Instituta Batut navodi se da smo 2011. godine bacili 22,6% dT vakcine zato što je „imala kraći rok trajanja od predviđenog ugovornim obavezama“. U slučaju MMR vakcine, čak 32% je doživelo istu sudbinu zbog ispadanja iz hladnog lanca i isteklog roka trajanja vakcine.

Još smo najmanje novca poreskih obveznika poklonili farmaceutskoj industriji u slučaju Hib vakcine gde je „samo“ 13,4% propalo zbog „prekida u hladnom lancu i distribucije vakcina s kratkim rokom trajanja“. Kako je moguće da od inostranog dobavljača uopšte prihvatimo vakcine čiji rok trajanja ne odgovara roku koji stoji u potpisanom ugovoru?

Zar iko može kriviti roditelje koji, nakon što to pročitaju, pomisle: Ako se farmaceutska industrija tako ucenjivački ponaša prema nama uprkos potpisanom ugovoru, ako nastupa sa stavom „uzmi ili ostavi“, više je nego potrebno detaljno proveriti kakav je sastav i kvalitet vakcina koje nam isporučuju.

Narodni poslanici DJB su se u Narodnoj skupštini Srbije zalagali, i nastaviće da se zalažu za donošenje svih neophodnih propisa i stvaranje svih neophodnih uslova da se i uvozne vakcine i uvozni lekovi i uvozna hrana podrobno i suštinski kontrolišu, kako bi građani i roditelji bili spokojni da su oni kvalitetni i bezbedni.

Autori su Narodni poslanici