Zapad se, otprilike dve godine otkako je pokrenuo žestoku kampanju protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada, tog „diktatora koji kasapi sopstveni narod“, kako se o njemu svakodnevno izveštavalo, našao u apsurdnoj situaciji: sada mora da sarađuje sa Asadom ako zaista misli da eliminiše Islamsku državu Iraka i Levanta (ISIL), zloglasnu organizaciju koja je proglasila kalifat u Siriji i Iraku, koja teroriše nedužan narod, i čiji je pripadnik pre nekoliko dana odrubio glavu američkom novinaru Džejmsu Foliju.
Ispostavlja se da je čitava strategija Zapada, pre svega Sjedinjenih Država, na Bliskom istoku u poslednjih deset godina bila apsolutno pogrešna. U Iraku je to bilo jasno već sa lansiranjem laži o nepostojećem oružju za masovno uništenje kao povodu za svrgavanje i ubistvo Sadama Huseina, potom i sa talasom nesavladivog nasilja koje je, na kraju, ispratilo američku vojsku iz te zemlje koju je došla da stabilizuje.
Asad nije završio kao Sadam ili Gadafi, uprkos svoj kampanji upravljenoj protiv njega i podršci sirijskim pobunjenicima, zbog toga što Rusija i Kina nisu prihvatale zapadne rezolucije u Savetu bezbednosti UN, ali pre svega zato što „Sirija nije Irak, niti Libija“, kako su priznavali i na Zapadu.
Ne samo što je Asad preživeo – a promena režima u Siriji više nije ni na dnevnom redu – nego bi on i Sjedinjene Države čak mogli da se u aktuelnom sukobu nađu na istoj strani, kako su primetili novinari u Vašingtonu, na zajedničkoj konferenciji za štampu glavnokomandujućeg američke vojske Martina Dempsija i ministra odbrane Čaka Hejgela.
Hejgel je, stiče se utisak, neuverljivo govorio da je Asad, zapravo, „u srcu problema“, uz uobičajenu floskulu o brutalnom diktatoru.
General Ričard Danat, bivši načelnik generalštaba britanske vojske, objasnio je zašto se mora sarađivati sa Asadom: „ne može se rešavati samo pola problema“ (odnosno suprotstaviti se ISIL-u samo u Iraku), a da bi se bombardovali položaji ISIL-a u Siriji poželjno je za to imati dozvolu za ulazak u njen vazdušni prostor. Francuski predsednik Fransoa Oland je priznao: „svet“ se suočava sa „groznim“ izborom – boriti se protiv Asada ili poraziti ISIL?
Ako je saradnja sa Asadom moguća, savezništvo Zapada sa Iranom, dojučerašnjim ljutim neprijateljem, biće još izglednije, tim pre što je, otkako je Hasan Ruhani izabran za predsednika, došlo do otopljavanja odnosa sa Teheranom. Dileme će uskoro morati da budu otklonjene. Jer, kako je Martin Dempsi rekao, ISIL je organizacija sa „apokaliptičnom“ vizijom, organizacija koja mora biti poražena, ili Hejgel, „izvan svega što smo do sada videli“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
