Radnica Centra za azil u Bogovađi iznela je u javnost sumnje, na osnovu tvrdnji jednog od azilanata, da upravnik Centra uzima novac od azilanata za smeštaj i potvrdu za odlazak. Cena smeštaja je navodno bila do 40 evra, dok je za izdavanje prijave o odsustvu traženo od 10 do 30 evra. Takođe, navodi se i da je upravnik navodno azilante primoravao na obavezan i prinudan rad. Upravnik je sve negirao, a azilant koji je sve to tvrdio povukao je svoju izjavu nakon što se digla medijska frka oko slučaja. Zanimljivo je da svi prozvani s nestrpljenjem očekuju policijsku istragu.
Za to vreme oko 130 azilanata sa porodicama živi u obližnjoj šumi, jer nema mesta u Centru. Spavaju na goloj zemlji. I nikom ništa. U samom centru Bogovađe smešteno je više od 170 azilanata. Srbija je tranzitno područje za ilegalne migrante koji bi da se dočepaju Evropske unije, preko Mađarske. Tako je samo u širem graničnom pojasu sa Makedonijom privedeno 7.390 stranaca, koji su ilegalno ušli u Srbiju. Najviše ih je iz Azije i Afrike – pre svega iz Avganistana, Pakistana, Palestine, Sirije, Iraka, Irana… Jedan broj ilegalnih imigranata dolazi i sa Kosova. Uglavnom su skriveni u kamionima, vozovima, hladnjačama, a svojim krijumčarima plaćaju i po nekoliko hiljada evra. Problem nastaje kada imigranti zatraže azil u Srbiji, jer država mora da im obezbedi smeštaj. Ovaj problem sa smeštajem nije nov, a postoji i veliki otpor lokalnog stanovništva prema njima, iako sasvim dobro zarađuju na njima izdajući im smeštaj.
Vlada je najavljivala rešenje nakon što su građani Banje Koviljače, u kojem se nalazi azil, protestovali zbog silovanja jedne britanske državljanke, ali nikada ništa nije urađeno da se ovaj narastajući problem okonča. Kao rešenje pominjano je da bi napuštene kasarne mogle da budu iskorišćene za smeštaj azilanata. Ipak, ništa slično nikada nije bilo realizovano. Rešenje se odlaže i vuče od vlade do vlade. Za to vreme, broj imigranata koji su ušli u našu zemlju višestruko je uvećan u odnosu na 2010, kada ih je bilo 2.500, pa ih je početkom ove godine bilo oko 9.500.
Ukoliko se optužbe ove radnice Komesarijata za izbeglice o prinudnom radu i uzimanju novca za smeštaj azilanata pokažu kao tačne, to bi moglo dobro da uzdrma put Srbije ka EU i da potencira skidanje sa liste zemalja na Beloj šengenskoj listi. A time bismo se još jednom vratili u devedesete i u dugačak red za čekanje na vize za izlazak iz zemlje. Praktično bismo bili osuđeni na sebe same. Što i nije neka uteha.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
