Svi su izrazili zabrinutost zbog „nasilja“ u Bosni i Hercegovini, počev od domaćih političara i onih u susedstvu, do zvaničnika Evropske unije i, razume se, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. U navali građanskog gneva kantonalni funkcioneri širom BiH su podneli ostavke, što je izgledalo kao ustupak demonstrantima da se protesti ne bi proširili. Njihovim šefovima na državnim funkcijama uglavnom ne pada na pamet da se povuku.
Stoji argument da raspisivanje prevremenih izbora – a da bi se to dogodilo, bilo bi potrebno menjati ustav – nema mnogo smisla ne samo zbog činjenice da ove godine izbori ionako treba da se održe, već zbog velike verovatnoće da oni ništa ne bi promenili. O tome govori jedan transparent sa protesta u Sarajevu: „Političari idite svi u…“.
Iako je postojala namera da se tumačenja protesta svedu na osude „snaga haosa i bezumlja“, jasno je da je u BiH nezadovoljna većina stanovništva, ne samo huligani. Da su koreni protesta socijalni – u „pljačkaškim“ privatizacijama, velikoj nezaposlenosti (40 odsto među mladima), korupciji…
Uz to, Bosna je na začelju u procesu evrointegracija među zemljama Zapadnog Balkana. EU prebacuje loptu na domaće političare „nesposobne da se dogovore“ i ispune uslove za napredak.
Ključni uslov je implementacija odluke Evropskog suda pravde u slučaju „Sejdić-Finci“ koja bi u praksi trebalo da znači prevazilaženje koncepta „konstitutivnih naroda“ na izborima za Parlament i Predsedništvo BiH i preovladavanje građanskog pristupa – da u Bosni ne žive samo Bošnjaci, Srbi i Hrvati i/ili da nacionalna pripadnost nije jedino što gradi identitet pojedinca. Kad se, međutim, dirne u „tekovine Dejtona“, izgleda da je ćorsokak neizbežan.
Protesti su se uglavnom odigravali u Federaciji BiH, u Republici Srpskoj je izgleda prevladala više apatija građana nego strah od „bošnjačkog proleća“. Iako je bilo i takvih naglasaka – naime da je za beznađe u Bosni kriva RS – jasno je da je gnev građana bio usmeren pre svega na persone koje sumnjiče za ekonomski i socijalni sunovrat, bez obzira na nacionalnost.
Ilustrativna je, u tom smislu, mada istovremeno i nerealna, još jedna parola iz Sarajeva – „Bogića Bogićevića za predsednika“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
