Muškarci i žene koji pripadaju manjinskoj seksualnoj orijentaciji sasvim sigurno nisu najdiskriminisaniji i najugroženiji građani Srbije, ali su jedini kojima se preti i brani da izađu na ulicu i pokažu svoje postojanje, rekao je juče republički ombudsman Saša Janković i u jednoj preciznoj rečenici objasnio zašto je Parada ponosa morala da se održi ako zemlju u kojoj živimo želimo da smatramo demokratskom. Jednostavno, „gej prajd“, manifestacija ponosa i iskazivanja postojanja i (samo)poštovanja homoseksualaca, bio je test za odnos države prema ljudskim pravima i slobodama. I, država je taj test položila.
S društvom, s našim komšijama, rođacima, sugrađanima, već će teže ići. Stav vlasti je zavisio pre svega od političke volje, koja može biti samo među inicijatorima za neophodnu promenu mentaliteta. Samo zajednički, mukotrpan i mudar rad državnih i socijalnih institucija, nevladinog sektora i medija, može dovesti do dubinske transformacije društva u kojem živimo, a koje je u izvesnom smislu ne samo konzervativno već i bolesno, krcato virusima zapaćenim tokom ratnih devedesetih.
Dobro organizovani huligani, istovremeno i desni politički ekstremisti, napravili su juče od Beograda grad u opsadnom stanju. Oni su, a ne učesnici Parade ponosa, izveli na ulice hiljade policajaca. Ekstremisti su ti zbog kojih su u prestonici preduzete do sada neviđene mere bezbednosti. Zbog njih, a ne zbog aktivista za ljudska prava, bile su blokirane saobraćajnice. Oni su rušili, spaljivali, premlaćivali. Ponovo. Setimo se februara 2008. i Koštuničinog mitinga „Kosovo je Srbija“. Setimo se jula iste godine i protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića. Desni ekstremisti su čir koji se mora odstraniti hirurškom, krivičnopravnom intervencijom.
Ali, huligani nisu suština problema, oni su samo spoljašnji pokazatelj dubinskih poremećaja, koji sežu do, nažalost, velikog broja ljudi u ovoj zemlji, između ostalih i do njihovih roditelja. Uostalom, setimo se devedesetih, jer tu je koren. Nije „tiha većina“ išla na Vukovar i granatirala Sarajevo. Većina je „samo“ podržavala politiku koja je iza tih granata stajala. Nisu se juče srpske domaćice i domaćini tukli s policijom, kao besni psi pokušavali da nasrnu na učesnike Parade. Domaćini i domaćice su se uključivali u kontakt-programe RTV stanica govoreći da je homoseksualizam bolest, da bi se odrekli deteta koje bi im reklo da je gej…
Prvi važan korak u borbi za prava gej i lezbejskih građana i građanki juče je načinjen. Nastojanja da od Srbije napravimo normalnu zemlju moraju da se nastave, da se pojačaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
