Srpska napredna stranka, ubedljivo najjača opoziciona partija u Srbiji, nikako da objasni javnosti u čemu se razlikuje od Demokratske stranke, vodeće partije vladajuće koalicije. Čelnici SNS poslednjih dana, a pogotovo od neuspešnog pokušaja pomirenja s DSS, prosto posrću pred novinarskim insistiranjima da pojasne svoje pozicije u vezi sa EU, Kosovom i načinima za izlazak iz ekonomske krize.
Kada se podvuče crta, kada se uporede programska opredeljenja, zvanični stavovi i konkretni potezi, razlike između demokrata i naprednjaka prosečnom biraču teško su uočljive.
U redu, poslanici SNS u parlamentu nisu glasali maltene ni za jedan reformski zakon, za razliku od predstavnika LDP, ali to se može objasniti uobičajenim ponašanjem direktne političke konkurencije, koja je „po dužnosti“ protiv vladinih predloga. Stručnjaci, ugledni analitičari i istraživači javnog mnjenja, saglasni su da su se DS i SNS zajedno našli u političkom centru (prema kriterijumima lokalne scene, jer jasna ideološka profilisanja gotovo je nemoguće uočiti), da im gravitiraju SPS i G17, te da su na polovima LDP, s jedne strane, i DSS i SRS, s druge.
Politički život u Srbiji, kada apstrahujemo afere koje se po potrebi lansiraju u javnost, da bi se ubrzo „zaboravile“, stabilizovao se i uniformisao, čemu su najveći doprinos dali upravo naprednjaci, bez obzira na motive njihove igre. Više od 75 odsto opredeljenih birača trenutno gravitira centru (i Evropi i Kosovu, da maksimalno pojednostavimo), dok borbu za preostalu četvrtinu vode liberali, DSS i radikali, svako iz svojih pozicija, naravno. Reklo bi se da je tu lakše Čedomiru Jovanoviću, s obzirom na to da dvojica Vojislava sve više pikiraju iste glasače. Dovoljno mu je da se od DS razlikuje toliko da pridobije koji procenat njihovih „tvrdih“ simpatizera iz devedesetih, plus mlade izražene prozapadne orijentacije, kao i, recimo, „mekše“ Zukorlićeve pristalice u Sandžaku, a da pri tom, jasno podržavajući Tadića u svim dogovorima sa EU i glasanjem za niz zakona, te lojalnim učešćem u koaliciji u Beogradu, ostaje kao najlogičniji postizborni partner DS.
S druge strane, DSS i SRS, pa i sve da ne veruju previše u to što pričaju, u cilju golog preživljavanja moraju da idu udesno do ekstrema, gde mogu da računaju na desetak odsto uverenih nacionalista kao bazu za prelazak cenzusa. Dakle, ponašanje svih aktera na srpskoj političkoj sceni u velikoj meri je zasnovano na primitivnom tumačenju darvinističke borbe za opstanak i napredak i, u tom kontekstu, savršeno je razumljivo. A, građani će glasati za one koji im izazivaju najmanju količinu mučnine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
