Dejan Savićević zamalo nije postao šesta „Zvezdina zvezda“, nikad detaljno nije objašnjeno zašto predvodnik generacije koja je osvojila evropsku klupsku titulu, a i kasnije priznatu „svetsku“, nije svrstan uz Mitića, Šekularca, DŽajića, Pižona i Piksija.
Isti taj Savićević, nepune tri decenije kasnije, za čas je postao „neprijatelj broj jedan“ istih tih navijača, koji su ga već u subotu na košarkaškoj utakmici počastili uvredljivim transparentom a bogami i još ponekih koji sebe ne smatraju navijačima kao takvim. Driblinzi i golovi, dakle, nisu bili dovoljni za ono prvo, a za ovo drugo i previše je bila jedna (proširena) izjava.
U jeku crkveno-političke borbe oko retoričkog pitanja „čiji je naš Ostrog“, iz vedra neba je otvoren drugi front, fudbalsko-političko-obaveštajno-huliganski sa potpuno nesuvislim pitanjem „čiji je vaš Savićević“. Nakon što je nekad legendarni Dejo optužio Zvezdana Terzića, direktora FK Crvena zvezda, da je preko „navijača“ koji su u vezi sa službama pretnjama naterao dva fudbalera Zvezde, Filipa Stojkovića i Marka Ivanića, kao i sada selektora Crne Gore, a inače najtrofejnijeg trenera u istoriji Partizana LJubišu Tumbakovića, da na dan utakmice otkažu učešće u fudbalskoj reprezentaciji Crne Gore na utakmici sa Kosovom u Podgorici.
Savićević nije otkrio svoje izvore, ali se poslužio „očiglednim“ dokazima: već nekoliko meseci znalo se za tu utakmicu, srpski igrači sa crnogorskim fudbalskim pasošem, kao i selektor, ni sa čim nisu negoveštavali da bi mogli da „emigriraju“, uredno su došli na okupljanje, trenirali. Jasno je ko bi mogli biti Savićevićevi izvori, jer u Crnoj Gori, jelte, službe nemaju veze sa fudbalom, a navijači sa službama. I nije on slučajno rekao da promena odluke na dan utakmice ne može biti posledica samo „patriotskog košmara“ minule noći.
Ostalo je (polu)otvoreno pitanje zašto je baš Savićević, koji jeste predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore, ali ne i istražni organ, izašao u javnost sa tako eksplicitnom pričom, i tako direktno uperio prst u Zvezdana Terzića, koga je uzgred podsetio da mu je Crna Gora pomogla kad je morao da ode uz Srbije, a on zauzvrat „bacio hidrogensku bombu na crnogorski fudbal“. Možda baš zato što je u pitanju Terzić, kojem je dolazio u goste prilikom obeležavanja „Bari i Tokio“ jubileja, jer ga je baš zato to „saznanje“ i toliko razjarilo.
Verovatno zato što se kao predsednik FSCG osetio direktno ugroženim od nekog od kog to nije očekivao. A sigurno zato što je svestan da on ne bi bio tu gde jeste bez podrške Mila Đukanovića, kao što ni Terzić ne bi bio u Zvezdi bez podrške Vučića, te se podrazumeva da svako gura svoju „politiku“.
Kao onomad kad su u klinču bili Dragan Bokan i Nebojša Čović, i jedan i drugi se busali u svoje države, a veliki šefovi sve to „iskulirali“, tako i sada Savićević i Terzić nastavljaju ratove sa kojima države „nemaju veze“.
Tako da je Savićević postao „Branković“, a ona trojica „Obilići“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
