Odluka Senata Univerziteta u Kragujevcu da jednoglasno podrži kandidaturu aktuelnog rektora Nebojše Arsenijevića za još jedan mandat delovala je kao „hladan tuš“ delu javnosti koji nije upoznat sa prilikama na toj visokoškolskoj instituciji.
Onima koji pažljivo prate dešavanja, glasanje nije iznenađenje, pa čak ni to što je Arsenijević dobio podršku dekana dva fakulteta koji nisu poslušali mišljenje svojih nastavno-naučnih veća. Da bi Arsenijević ostao na čelu Univerziteta u Kragujevcu i naredne tri godine, potrebno je da odluku Senata potvrdi Savet, što je izgledno, čak i ako do trenutka glasanja do njih stigne „zagubljeni“ dopis Agencije za borbu protiv korupcije sa preporukom za Arsenijevićevo razrešenje.
Da li je aktuelni rektor žrtva hajke i nameštene afere od dojučerašnjih bliskih saradnika, da li mu se sve ovo događa jer se zamerio uticajnoj koleginici u Vladi? Nameštaju li mu profesori bliski vladajućoj stranci? Da li je na delu pokušaj „privatizovanja“ Kragujevačkog univerziteta državnim novcem i pod maskom autonomije univerziteta, u režiji dobro organizovane, interesno orijentisane grupe…? Ovo su samo neka od pitanja koja se poslednjih nedelja mogu čuti u javnost, a nagađanja idu dotle da se i samom predsedniku Aleksandru Vučiću „pripisuju“ zasluge u celom slučaju. I to jer se Arsenijević 2016. javno suprotstavio Vučićevoj izjavi da je kvalitet obrazovanja u Srbiji relativno nizak, osim na Beogradskom univerzitetu, pa mu se ovaj sada sveti.
Čak i da je nešto od navedenog tačno, to nikako ne umanjuje rektorovu odgovornost koju su utvrdili inspekcija i drugi državni organi. Ali slučaj Nebojše Arsenijevića je mnogo više od zloupotrebe položaja. On je paradigma samovolje, strahovlade, ali i sveukupnog stanja u kome se već dugo nalazi domaći sistem visokog školstva. Politika ćutanja, nezameranja i kukavičluka velikog dela akademske zajednice prisutna je na svim univerzitetima u Srbiji i po tome Kragujevački nije izuzetak. Afera Indeks koja je, nažalost, postala sinonim za ovaj univerzitet ovim slučajem je dobila potvrdu. I zato ne treba da čudi ćutanje profesora iz Kragujevca i jednoglasno dizanje ruke za Arsenijevićev reizbor. Kao što ne čudi ni ćutanje ogromnog broja njihovih kolega sa Beogradskog i drugih univerziteta na brojne devijacije u visokom obrazovanju – od plagijata, korupcije, davanja sumnjivih doktorskih diploma, prijavljivanja nepostojećih naučnih radova u cilju napredovanja… Od pojedinaca koji ovakve stvari koriste zarad lične koristi ništa manje nisu odgovorni oni koji sve to posmatraju sa strane ili u tome posredno ili neposredno učestvuju. A na primeru iz Kragujevca ostaje da se zapitamo da li je glavni negativac rektor ili okolina koja mu je dozvolila sve što mu se stavlja na teret.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
