Aflatoksin preti da postane jedna od najvećih i najbezrazložnijih ujdurmi ove i prethodne vlade, ako ne i najveća. Otrov iz grupe mikrotoksina, koji u mleko (pa i meso) dospeva najčešće iz kukuruza i drugih žitarica kojima se hrane krave, opasan je za ljude samo ako se unosi u većim količinama u dugom vremenskom periodu. Drugačije rečeno, relativno je bezopasan.
Međutim, nespretno ponašanje prethodnog ministra poljoprivrede Gorana Kneževića i sadašnje ministarke Snežane Bogosavljević Bošković, skopčano s njihovim nedopustivo nonšalantnim odnosom prema potrebi da se poštuju zakoni koji važe u zemlji koju vode, doveli su do toga da je aflatoksin postao centralna tema javnog diskursa i generator straha kod najšireg stanovništva. Doveo je i do toga da je prošle godine, u jeku prvog „aflatoksinskog napada“ prodaja mleka u Srbiji naglo pala, jer ljudi više nisu znali da li je bezbedno da deci daju mleko ili nije. Kao i mnoge druge teme, i ova je uskoro pala u medijski zaborav. Majke su opet počele da u korpe stavljaju flaše s mlekom, a život da teče dalje.
A onda je Ministarstvo poljoprivrede ponovo briljiralo. Famozna granica od 0,05 mikrograma aflatoksina u litri mleka, koja važi u Evropskoj uniji i koju je ministar Knežević prvo uveo u Srbiju, pa je onda vratio na pređašnjih 0,5, opet je stupila na scenu. Prvog jula, pre tačno 19 dana, po drugi put je smanjena granica sa 0,5 na 0,05 mikrograma aflatoksina. I onda je samo dve nedelje kasnije, u reprizi „slučaja Knežević“ opet podignuta – ovog puta na 0,25 mikrograma.
Koji je razlog tako besmislenom licitiranju vrednostima nečega što po svojoj prirodi nije ni pitanje ekonomije ni pitanje politike, već medicine? Ako je 0,5 mikrograma bezbedno, neka bude 0,5. Ako je samo 0,05 bezbedno, neka bude toliko. I zbog čega Ministarstvo „šeta“ granicu gore-dole na dve nedelje? Time pokazuje svu svoju neozbiljnost i bolno narušava autoritet države, koja bi problemu zdravstvene bezbednosti hrane morala da pristupa sistemski, a ne po načelu „danas ovako, sutra onako“. Ministarstvo je i pre 1. jula znalo da se nisu svi proizvođači prilagodili granici od 0,05, pa je ipak dozvolilo da ta granica stupi na snagu. Tada je moralo da ostane pri toj odluci, jer je od prosutog mleka bitnije da Srbija postane ozbiljna država.
Ovako, zašto bi se proizvođači i sada prilagođavali evropskom limitu od 0,05 mikrograma, koji bi, po najnovijem, trebalo da konačno bude usvojen 1. januara. Prosto će sačekati da 15. januara Ministarstvo ponovo vrati granicu na 0,25. I tako reši problem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
