Neki bi rekli naivan potez direktora, kada njegove kolege iz Tutina, Varvarina i Trstenika u toj istoj nedelji organizuju doček za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je, baš u vreme zatvaranja škola zbog gripa, rešio da se na licu mesta uveri kako izgledaju rekonstruisane školske zgrade.

Direktori tvrde da učenike nisu primoravali da prisustvuju poseti, ali ne objašnjavaju zašto je njihovo prisustvo uopšte bilo potrebno. Ako je predsednikova namera bila da se uveri kako se troše državne pare, direktori su mogli da mu to pokažu i bez organizovanja svečanog dočeka u kome su đaci bili samo dekor.

Ako je predsednika zaista interesovalo kako izgledaju škole, pitanje je zašto nije došao ranije, jer su u nekim objektima popravke završene još prošle školske godine. Ako se istinski zanima za uslove u kojima deca uče, zašto se prilikom posete nije o tome razgovaralo, umesto da usred zbornice sastanči sa lokalnim političarima.

Ovo nije ni prvi, ni jedni slučaj političke zloupotrebe dece, ali je svakako presedan da se za vreme posete školama biraju neradni dani. Obilazak vrtića i škola je gotovo svakodnevna aktivnost političara, ne samo onih koji su trenutno na vlasti već i njihovih prethodnika. Niko od njih ne dolazi jer ga interesuje da unapredi kvalitet rada i obrazovanja već isključivo da se „slikaju“.

Scenario tih poseta je gotovo identičan: važnog gosta sačekuje kompletno lokalno rukovodstvo, kroz vrtić ili učionice se samo protrči, eventualno se pogleda priredba, pomiluju dečje glave, ubaci se poneki koš, razmene pokloni i daju pompezna obećanja o velikim ulaganjima. U vreme izborne kampanje ovakve aktivnosti se intenziviraju, ali se pitanje odgovornosti za zloupotrebu dece ne poteže, jer političari tobože ne dolaze u svojstvu stranačkih funkcionera. Još drastičniji slučajevi da se stranački skupovi organizuju u prostorijama škola ostali su nekažnjeni, iako zakon to eksplicitno zabranjuje.

Iluzorno je očekivati da će se direktori škola odupreti ovakvoj praksi, ako se ima u vidu da se na tu funkciju stiže uz stranačku podršku. Dok god direktori strepe od političkih moćnika iz straha da ne budu smenjeni i dokle god oni budu glavne zvezde na školskim proslavama, realno je očekivati da se i školska godina produži, ako to pojedincima na vlasti bude zgodno za ličnu promociju.

Povezani tekstovi