Dinkićev stomak

Čelnici naprednjaka pokušavaju da maltene u istoj rečenici budu veći Evropljani od LDP i veći Srbi od DSS, jednog dana kritikuju Tadića što ne sarađuje sa EU, dok drugog tvrde da tom saradnjom izdaje Kosovo, saopštavaju da „Evropa ima alternativu“, a odmah potom šalju pisma ambasadorima negirajući izrečeno. A sve to da bi dobili „i jare i pare“, i proevropske i nacionalno orijentisane birače, odnosno vlast. Dinkić je, s druge strane, u politici ekstremno dosledan – bez ikakvog zazora upreže sve resurse kojima raspolaže, pre svega državne, kako bi utemeljio konglomerat Ujedinjeni regioni Srbije, potom ga razvio i s njim, kada dođe vreme, prešao izborni cenzus. Još opasnije, Dinkić svoja ovlašćenja potpredsednika Vlade i ministra ogoljeno koristi za promociju stranačke politike, dok njegove kolege, poput Dačića, korist za partiju pribavljaju znatno suptilnije.

U kojoj meri je Mlađan Dinkić, koji u poslednje vreme nastupa pre svega kao predsednik URS, polako gaseći brend G17 plus, spreman da beskompromisno vuče poteze u pravcu zadržavanja, ako ne i jačanja, svojih pozicija moći pokazuje najsvežiji primer iz Novog Sada. G17 i Narodna partija Maje Gojković formirali su odborničku grupu URS u gradskoj skupštini, na čijem će čelu biti ova bivša radikalka. Na narednim lokalnim izborima, planiranim za maj 2012, Gojkovićeva će biti kandidatkinja URS za gradonačelnicu Novog Sada. Ako DS ima nešto protiv ovih planova, izaći ćemo iz gradske vlasti i davati joj manjinsku podršku, bio je jasan Dinkić. Dakle, trenutna saradnja sa DS neće biti prekinuta, ali prioritet ima strategija razvoja URS u prestonici Vojvodine, i to kroz savezništvo s Majom Gojković.

Okupila se u URS zanimljiva ekipa. Od Boška Ničića, kontroverznog gradonačelnika Zaječara, Veroljuba Stevanovića, kragujevačkog vlastodršca i Vladana Vasića, prvog čoveka Pirota, preko veteranskog Gvozdenog puka u Kuršumliji i Bunjevačke stranke sa severa Vojvodine do grupa građana iz Grocke, ujedinio je Dinkić ljude čiju zajedničku politiku pokušava da definiše kroz koncept temeljne regionalizacije i decentralizacije Srbije, što podrazumeva i ustavne promene. Uz sve zamerke zbog manjka principijelnosti i možda suviše jakog stomaka, Mlađanu Dinkiću se ne mogu osporiti strateško promišljanje i organizacione sposobnosti. A to su dva kvaliteta kojih ova zemlja teško da ima luksuz da se odrekne.