Doručak i inauguracija

Budući da predsednik Srbije Boris Tadić odbija da ode na inauguraciju hrvatskog predsednika, jer je na istu svečanost pozvan i kosovski predsednik Fatmir Sejdiu, postavlja se pitanje zbog čega izostaje problematizacija slučaja da su srpski zvaničnici prihvatili poziv predsednika SAD Baraka Obame za prisustvo na Nacionalnom molitvenom doručku u Vašingtnonu, 4. februara. Hrvatski predsednik je, čini se, više „kriv“ ovdašnjoj političkoj eliti od američkog, zbog toga što je nezavisnost Kosova postala duboko neprijatna realnost da je svako verovanje čak i u obnavljanje pregovora o njegovom statusu, postalo izlišno.

Da stvar bude još čudnija, na molitveni doručak putuje potpresednik Vlade Srbije Ivica Dačića. Pre, za vreme i posle NATO bombardovanja Srbije zbog represije bivšeg režima na Kosovu, Dačić je bio portparol Slobodanu Miloševiću. Ispostavilo se, međutim, da deset godina nakon svrgavanja tog zločinačkog režima, isti taj Dačić „probija led“ kada je reč o spoljnoj politici Srbije i ostvarivanju javnog interesa u integracijama sa Evropskom unijom i celim svetom. Na nezvaničnim skupovima, među kojima su najprimećenije NATO skupštine, koje se održavaju širom sveta, odnosno zemljama članicama Alijanse, primećeno je prisustvo Ivice Dačića vidno raspoloženog za razgovore i neometenog prisusustvom zvaničnika iz Prištine. Izbor Ive Josipovića za novog predsednika Hrvatske ocenjen je u Srbiji od strane Vlade i predsednika kao najava novog doba srpsko-hrvatskih odnosa. Pomirljivi tonovi mogli su se čuti s obe strane, što bi moglo da rezultira obostranim povlačenjem tužbi za genocid. Regionalna saradnja je najvažniji uslov evropskih integracija. Poruka Evropske unije je da dobrosusedski odnosi predstavljaju osnovu za iste takve odnose unutar zajednice evropskih zemalja, jer ako zemlje Zapadnog Balkana nisu u stanju da međusobno sarađuju, kako zamišljaju da to čine u Uniji gde trenutno ima 27 država. U kontekstu neometanog doručka Ivice Dačića u gostima kod američkog predsednika, da li je putovanje u SAD – državu najvećeg zagovornika ostvarenja ideje nezavisnog Kosova, vredno rizika i odstupanja od čvrstog stava neprisustva svim skupovima i inicijativama gde je rezervisana stolica za nekog kosovskog predstavnika. Ili je reč o proceni da je za unutrašnje političke potrebe, doručak kod američkog predsednika, čak i uz prisustvo ministra iz vlade Kosova, ipak prijatan.