Država bezakonja

Među privedenim demonstrantima su i dvojica mladića iz Zrenjanina, iz satiričnog pokreta PUF, zaduženih za karnevalsku atmosferu već godinama unazad na skupovima opozicije. Da tačno je, nose fantomke, idu na čelu kolona demonstranata i sprdaju se sa vlašću. Ponesu i rekvizit, a u subotu prilikom upada jesu poneli motornu testeru, u „čast“ seče drveća na Kalemegdanu za građevinski poduhvat gradnje gondole pod vođstvom Gorana Vesića.

I u redu – u nekoj državi, moglo bi se to tumačiti kao pretnja. U nekoj državi bi pucanje stakla na ulazu u državnu televiziju bio legitiman povod da se demonstranti privedu k „poznaniju prava“, što bi rekao predsednik. I bacanje flašice sa vodom bi moglo da se tretira kao napad na službeno lice – na policiju.

Ali, ovde nema takve države sem u slatkorečivim izlivima vlastodržaca. Ovo je država u kojoj se noću ruši u centru Beograda, noćni čuvar ubrzo umre u bolnici i niko ne odgovara.

Ovo je država u kojoj se neovlašćeno i protivpropisno podigne helikopter u spasilačku misiju, poginu ljudi i niko ko je to zamislio i naredio, ne bude javno osuđen. Ovo je država u kojoj predsednik i cela vlada stanu ispred Milana Radoičića, čoveka sa velikim krivičnim dosijeom, za kojim traga kosovska policija u istrazi ubistva Olivera Ivanovića. Radoičić je zaslužni građanin i potpredsednik Srpske liste. Za učenika četvrtog razreda Filološke gimnazije koji je sproveden u zatvor u Padinsku skelu na 30 dana „zbog upada“ u RTS važe druga pravila.

NJemu, njegovim roditeljima i svim političkim neistomišljenicima i protivnicima naprednjačkoj vladavini, jasno je stavljeno do znanja da su građani drugog reda. Mogu da rade samo ono što im vlast dozvoli u okvirima koje dopusti. Na njima će se zakoni primenjivati strogo i drakonski, ako prekardaše. Na onima koji su za vrh vlasti bitni, primenjivaće se u skladu sa uverenjem i ubeđenjem predsednika i njegovih saradnika.

Konačno, ovo je država kada partijski vrh na veliki pritisak javnosti i nakon tromesečnih demonstracija, odluči da prihvati neopozive ostavke dvojice predsednika opštine – Grocka i Brus – to smatra ogromnom milošću i ustupkom. To što jedan stoji iza paljevine kuće, a drugi je maltretirao žene, pa ustupak je, ostvarivali su dobar izborni rezultat. Ovo je država bezakonja, i to se sve manje može prikriti. I sve je uzaludnija nada onih koji i dalje pokušavaju da veruju da to nije tako, pre ili kasnije, bezakonje „dolazi“ i po njih.