DS kao prkosna opozicija

Prvo se u javnosti, barem onom njenom za politiku zainteresovanom delu, podigla temperatura. Kao tema nametnulo se pitanje koliko ima struja u DS koje različito gledaju na to da li opšte izbore 2020. treba bojkotovati, te da li je moguć obrt. Da li je na sednici Glavnog odbora, održanoj u subotu, moguće da se iznenada pojavi grupa članova i traži smenu lidera Lutovca, spreči odluku o bojkotu ili izazove cepanje. Ništa od toga se nije desilo, naprotiv, članovi DS su poslali u svet pozitivnu sliku već iz samog hodnika sale gde se sednica održavala.

Ostavljali su utisak ljudi iz našeg komšiluka, koje možemo sresti bilo gde, ljudi koji slobodno pričaju i šale se. Nisu to ljudi koji pompezno dolaze u sedište stranke, zračeći sopstvenu važnost, ili pak pokorno sede, ćute ili skandiraju kako im je naređeno pošto to režija događaja zahteva.

Bilo je naravno, i u događaju u DS-u režije, ali mnogo manje brutalne. NJen cilj je opravdavao sredstvo – da ne ostanu sumnje i dvosmislenosti koja bi vladajućim naprednjacima omogućila propagandni kontraudar. Dakle, uoči sednice Glavnog odbora prvo je Zajedno za Srbiju objavila pisanu izjavu Nebojše Zelenovića da će bojkotovati izbore, rušeći izmišljene teorije da će „Šapčanin izaći“.

Zatim je na sednici iza zatvorenih vrata to potvrdio i Glavni odbor DS-a većinom glasova u raspravi u kojoj su i članovi poslaničkog kluba, koji su imali najviše rezervi prema neučestvovanju, rekli da su izborni uslovi nemogući. Potom je održana i sednica „ujedinjene DS“, odnosno članova glavnih odbora i iz sastava Zelenovićeve ZZS i SDS Borisa Tadića.

Da li je bojkot sredstvo koji će dovesti do cilja da se DS ponovo vrati na vlast, ili će se pokazati greškom koja će je potpuno uništiti, to se u ovom trenutku nikako ne može znati. Ako se nešto može zaključiti, to je sledeće: za DS se pokazalo da je nemoguće da iz vlast ide u vlast, onako kao što je to pošlo za rukom SPS-u Ivice Dačića.

Ali, deluje da DS neće pretrpeti sudbinu ni Šešeljevih radikala, DSS-a i još nekih, a to je da izgleda kao „rezervna stranka“ koja postoji samo zato što je takav interes, neke druge, veće i jače. Ako se DS bude vraćala na vlast, to će biti onako kako je i dolazila – kao prkosna opozicija.