Dug put do jednakosti 1

U godini 2021. Srbija je i dalje mesto na kom su žene nejednake u odnosu na muškarce iako su odavno zakonski u svemu ravnopravne, a u praksi obrazovanije.

Ako je za utehu, kao što nije, Srbija u ovom nije usamljena.

Zapravo, praktično da nema zemlje na svetu u kojoj je disbalans između muškaraca i žena stvar prošlosti.

Naša zemlja, komparativno čak i ne stoji toliko loše, s obzirom da najjednostavnije poređenje razlike u visini plata žena i muškaraca pokazuje jaz od osam odsto.

Što se dublje zagrebe u tu statistiku, međutim, podaci postaju sumorniji, jer je na primer razlika u platama ljudi sa nižim nivoom obrazovanja znatno veća.

Tu je i pitanje obrazovanja, jer pokušaj da se razlika objasni kvalifikacijama, pada već na tom koraku – žene su naime u Srbiji obrazovanije od muškaraca, a ipak zarađuju manje.

Takođe se znatno ređe nalaze na rukovodećim položajima, uglavnom nisu vlasnice nekretnine u kojoj žive, a skoro nikad nisu ni glava svog domaćinstva.

Štaviše, čak ni kada žive same, žene neretko nisu „glavne“ u svojoj porodici, što deluje kao apsurd, ali je zapravo tako – jer mnoge žene zapravo žive u stanovima koje su im kupili ili im iznajmili očevi, koji ih ujedno i izdržavaju.

Brojni su razlozi kojima se ovakav položaj žena u Srbiji i generalno u svetu objašnjava, kako tradicionalnim nasleđem, tojest sistemom patrijarhalnih vrednosti u kom se podrazumeva da će stan ili kola biti registrovani na ime muškarca, tojest muža, uvreženim shvatanjima da su za rukovodeće pozicije muškarci podobniji i tome slično, pa do objektivnih prepreka koje ženama otežavaju napredak u karijeri, kao što je pauza koju prave tokom i nakon porođaja, koja uglavnom dolazi u ključnom periodu života kada mladi ljudi dobijaju svoja prva unapređenja.

Tu je i uobičajena tendencija žena da se zapošljavaju u manje plaćenim oblastima kao što su medicinska nega i prosveta, mada se i tu postavlja pitanje šta je starije kokoška ili jaje, tojest, da li žene gravitiraju ka slabije plaćenim poslovima ili su ti poslovi slabije plaćeni zato što ka njima gravitiraju žene.

Tu je i pitanje ambicije, spremnosti da se odvoji dodatno vreme za posao umesto za porodicu kao i sami unutarporodični odnosi koji tradicionalno od žena zahtevaju daleko više angažmana „u kući“ nego od muškaraca.

Ukupno uzev, jasno je da je mnogo posla pred čitavim društvom, posla koji nikako neće biti obavljen, ako se njim budemo bavili samo jednom godišnje, 8. marta.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.