Ili bar neka od varijacija na tu temu poput toga da „niko nije iznad zakona“ ili da „niko nije jači od države“. Međutim, od frljanja vlasti opštim mestima u koje ni sami ne veruju nemamo nikakve koristi. Samo štete i to ne male.

Ako niko nije iznad zakona kako će to zakonodavci objasniti slučaj predsednika sindikata u fabrici u Malom Zvorniku koga poslodavac otpušta tri puta, pritom dva puta oglušujući se na odluku države? Šta država tom bahatom poslodavcu može da uradi, može li da ga kazni? Jer očigledno je da za njega ti zakoni koje je država propisala ne važe. Kao što nisu važili ni za onog koji je podigao bespravni objekat na vrhu Kopaonika. I u tom slučaju su prekršeni zakoni i to mnogo pre nego što je objekat stigao da faze da bude gotov. Ali ni onaj koji ga je gradio, kao ni onaj koji je trebalo da ga spreči u tome nisu se baš obazirali na propise države. Tako i ova odlučujuća, nikad viđena i nikad energičnije najavljena akcija suzbijanja nelegalne gradnje po Beogradu tri godine posle usvajanja zakona koji je izričito zabranio gradnju bez dozvole deluje smešno. Jer šta su energični najavljivači akcije, koju je svesrdno saopštenjem za javnost podržala i država, radile prethodne tri godine? Čekali da na bespravnim temeljima niknu višespratnice? Da ilegalni graditelji prodaju stanove, namaknu bespravno zarađen novac i potroše ga? Živi nismo da vidimo kako će se akcija završiti i koliko će nelegalnih objekata biti srušeno, koliko njih uhapšeno?

Uprkos izvornom obliku izreke, zakon u Srbiji, ipak, ne važi za sve isto. Važi za one koji kasne sa uplatom rate kredita ili poreza, ili za one koji duguju dva meseca za struju. NJima će država revnosno naplatiti kamatu ili iseći struju. Onima koji duguju milione evra za porez progledaće se kroz prste. Dvostruki aršini na sve strane. Tako da je teško verovati vlastodršcima da ne mogu da izađu na kraj sa onima koji zakon ne poštuju. Ako niko nije jači od države, kao što to često voli da podvuče predsednik, onda to država treba i da dokaže. Ovako, svi znamo da se može, samo mora i da se hoće.